Bolest koja se razvijala sve intezivnije kako su se sedamdesete bližile. Svog najvećeg maha tek će da uzme, a danak već broji milione. Klice se rasprostranjuju po mračnim i vlažnim medijima, a do evidentnog oboljenja dolazi kada jedinka stigne na prag zrelog doba i stojeći pred ogledalom čvrsto odluči: "Ma jeb'o posao/brak/kravatu/male sise/bicikl, ja ću da vijam svoj san", i time prag trajno napušta.
Quentin Tarantino: Postaje režiser, ne videći drugi način da pije viskija sa blagorodnog tabana Salme Hayek. Ono što takođe tada ne uviđa, jeste da nikada neće pronaći tačku smirenja kakvu udovoljavanje cikličnolikim apetitima, prosto, ne stavlja na raspolaganje. Stoga, ubrzo (ca. 10 min) nakon realizacije sna iz ranog puberteta, apetiti rastu, i iznenada moraju da se jebu deca. Asocijacija filmadžija na to gleda sa dozom skeptičnosti, i on usled nedobijanja dozvole pretvara film u krljačinu sa zombijima. Ne uspevajući više ni kroz filmove da iskali svoj sveukupni bes, pokušava da kupi planinu u Srbiji i nastani je svojim naoružanim sledbenicima, ali lokalni tim za krađu ideja (iako ovom prilikom bez Brege) ga preduhitrava i kupi sav kajmak. Doslovno, sada i kajmak prodaju. Quentin, 14-godišnjak zarobljen u telu moćnog i uticajnog čoveka, počinje da snima Kilbilove ne bi li probudio makar trunku sopstvene arogancije i nemoći u potčinjenim gledaocima, golicajući granicu između uzbuđenja percepcije i neverice u nebulozu. Biva proglašen umetnikom o trošku same egzistencije neverice u nebulozu. Zajedno sa njim, na analni ulaz umetnosti (njeni anali), ulaze i široko slavljeni viski, mrki pogledi, serijali tepih-bombi "Horejšo-izjava" da ne mo'š lopatom da ih razgrneš, propali muzičari, kurve, crne rupe u sećanju nakon Traviate i 4 flaše JD-a i pištolji/sablje/nuklearne bombe unete u facu. U Srbiju stiže i "Coyote's" kahvana gde se gorepomenuto proslavlja, čisto zato što ga je Emil...pardon, Nemanja, zajeb'o za brdo na koje se prvobitno nameračio. Na stranu to što je posle kupio Čile na e-bayu, Andi prosto nisu ono na šta se palio kad je bio mali.
Prateći razvoj simptoma koje sve bolnije proživljava kroz period između "Reservoir dogs" i "Inglorious Bastards", ne ostaje nam drugo, do samo da se pitamo - hoće li jadan poživeti dovoljno, da dočekamo Milku Canić obučenu (isključivo) u lampu iz IKEA-e, specijalizovanu za šutanje podmornica, kako kroz 6 sezona brani titulu hrvačice u kerozinu (i loži se na kasete, lomi USB-ove i CD-ove u svakoj epizodi).
I konačno, je li on najefikasniji agent Zarobljavanja U Pubertetu, ili joj je, na neki hronološki neshvatljiv način, otac...?
+++ za Tarantina
a znam ko bi sve dao dupe da je to uradio, mada to u stvari moze sebi malo njih da priusti. za to treba imati previse umetnickog dara i nezavisnosti da bi mogao da ostanes iznad zemlje.
Tarantino je genije!Jedan od retkih koji pravi dobre filmove,bez holivudskih klisea.....
Pobogu... odoh sad da plusiram sve definicije koje pljuju po estradi, jer JAAAA je ne volim. Isto tako ću da plusiram i sve koje se klanjaju mojim omiljenim glumcima, pevačima i bendovima, da stavim do znanja koliko ih JAAAAA volim. Jesus fuckin' Christ na kub...
+
Jao, brate + pišeš izvan poimanja moje logike, jer te stvarno ne razumem u nekim delovima, a kad se doda da čitam ovo uz malu glavobolju i slušanje Bad Religion-a, onda je tek napor, ali sam te dovoljno razumeo da dam plus. Jebalo ih jurenje snova, to je stvarno za budale.
Да ли је могуће да ви људи слепо прихватате све што Тарантино избаци као кинематографски суперлатив, јер, ипак се он супротставља клишеима Холивуда. Ово вам иначе говори један велики обожавалац његова прва два филма. ПРВА ДВА.
Џеки Браун - океј.
Четири собе - Тарантинов део, ту и тамо симпатичан.
Кил Бил је већ један велики упитник.
После тога само један велики штакојимој.
Ако баш мрзите Холивуд, а волите америчке филмове, а ви лепо гледајте било шта од Џармуша па до Линча, шта је коме милије.
Иначе велики плус.
ni sam ne znam zasto sam dao plus