Zašto me mrziš što volim Sonju Kolačarić?

A realno sad, devojka nema blage veze sa glumom. Ali umesto da ide na kurac kao Katarina Mnogosamlepadrkajtesvinamenenemavezeštoomašujemhrvatskinaglasak Radivojević, ona je toliko uberpreslatka i simpatična da jednostavno ne možeš da je hejtuješ. Njeno nemanje pojma što se tiče glume je na neki neobjašnjiv način ultradopadljivo i prosto ne možeš da je kritikuješ, jer to je jebena Sonja Kolačarić. Neeee, ne može se reći jebena Sonja Kolačarić, ne slaže se, toliko se ne slaže. Realno, da krene da komentariše kriket gledao bih kriket, nema veze što nema pojma. Ustvari, to što nema pojma bi verovatno doprinelo tome da kriket postane omiljeni sport cele nacije, jer njena smotanost je tako slatka. Slatka je toliko da ne možeš da je muvaš sa šabanskim fazonima(jel ti tata terorista hehehe) zato što se bojiš da će se okrenuti, otići, izaći na kišu i istopiti se. Ona jeste antitalenat, ali zrači. Ne, ne zrači tako da dobiješ rak kad te pogleda sa TV-a, više dobiješ šećernu bolest. Kad pravi one face što bi trebalo da izgledaju opasno ne izgleda glupo, nego još više kul. Jeste, ona je ubedljivo najslabija karika u filmu Mrtav ladan. Al opet, da nema nje ne bi film bio tako dobar. Zašto je to tako? E pa, to je Sonja Kolačarić, najbolja svetska loša glumica.

I nemojte me mrzeti što volim Sonju Kolačarić.