Znam, za početak bi valjalo odgonetnuti tu večnu misteriju ljudske duše. Pa možda neki drugi put. Nije problem u rečima, one se uglavnom slažu same od sebe. Problem je u meni. Isuviše sam pas.
No kako ne bih dužio dalje i stavljao na probu vaše strpljenje, izneću čitavu problematiku ukratko. Dešava se, mada se tendencijom stalnog opadanja, da ljudi reke premošćuju na tuđe vodenice, a da svoje ostavljaju beu kapi vode. I jednostavno rečeno, ne vidim racionalniji, a ujedno i luđi odgovor od te davno zapostavljene čovečnosti. Naravno, ako se među vama krije neki zametak poblesavelog pisca, pa nije zgoreg da to poštenije objasnite.
-Nisam razumeo. Prevarila te je. On je ostavio, ona se razbolela ubrzo nakon toga. Ti si prodao svoja kola, kako bi platio njeno lečenje. Ozdravila je, pa se opet pomirila sa njim. I ti nalaziš opravdanje za to? Zašto?
-Zato što sam čovek.
