Treperava noćna svetla su odavno pogašena. O zlokobne i čađave zidove odzvanja gromki zvuk stražarevih koraka. Jedan od njih, tvrdom i krutom palicom tandrče po okrnjenim i zarđalim rešetkama, uz strašan kikot i glas, viče plahovite reči.
Napokon, kada je se sve utišalo (dovikivanje zatvorenika, njihove pretnje, smeh i plač), ostao je samo mrak. U mojoj zagušljivoj ćeliji, čuje se cviljenje miševa, koji gamižu unutar njihove majušne rupe. U tamnom kutu, kapljice padaju sa slavine i tupo udaraju o limeni, šuplji lavor i pri tom prave jednoličan ton.
Na škripajućem krevetu leži moj cimer. Odeven u atlet majicu i zatvorske, plave pantalone. Hrče i prigušeno uzdiše.
Ja sam u ćošku svog kreveta, do hladnog zida, uz metalnu šipku. Rukama sam obgrlio kolena, koja mi dodiruju nedra. Gola stopala su mi hladna, uprkos tome što sam ih prekrio belim, tankim ćebetom.
Ko zna koliko sam puta u noćima poput ove, okružen muklom tišinom i beživotnom prostorijom, gledajući u prozor koji se teško nazirao kroz tamu, razmišljao o sebi i svom zločinu.
Na staklu se kao vreo dah hvatala magla, koja je lebdela i bdila nad suvom i rastresitom zemljom, prekrivajući glomazni, rupičasti mesec, sa kim sam imao običaj da razgovaram ponekad.
Zašto sam ja loš? Zbog čega me ljudi van ovih zidina osuđuju?
Neću se ustručavati ni pred kim, a ni pred sobom. Da, ubio sam ljude! One koji su to zaslužili. Nemojte mi samo govoriti, kako nije na nama da odlučujemo o tome. Bogami jeste! Jer kada ti nešto koči napredak i miran život, sakati zajednicu u kojoj se nalaziš, to odstranjuješ po bilo koju cenu.Samo što se ljudi, za razliku od mene plaše kazne, jedino smo po tome drugačiji. Inače bi i oni učinili isto.
Posle dugog vremena provednog ovde nešto mi je sinulo:
shvatio sam bezvrednost svog života i bezizlaznost ovog položaja. Planirao sam samoubistvo.
Hteo sam da moj život zgasne kao lanjski snegovi. Hteo sam da u rani osvit, kada sunčevi zlatasti snopovi svetlosti seku sobu, mirno nestanem. Ali tada sam shvatio da moj bezvredni život ima još jedan cilj– da ne budem kukavica.
Ne treba da imaš hrabrosti da se ubiješ, već da postojiš.
