Ili u pojedinim slučajevima (kada je već kasno) „Završio na lipi.“ Prosto rečeno - umro.
Izraz vrlo poznat u Banjoj Luci, a objašnjenje je sljedeće:
Kako je Banja Luka oduvijek bila poznata po zelenilu, između ostalog i po velikom broju lipa koje su širom nje zasađenje, tako se nekako nametnuo običaj, da se smrtovnice lijepe po lipama širom grada, a takođe i u samom dijelu grada u kojem je pokojnik živio, pod uslovom naravno da u istom ima lipa. Ako ne, obavezno se jedna morala naći na nekoj lipi u blizini nekog od sastajališta penzionera, koji se iskupe svako jutro ili poslijepodne, da prokomentarišu dešavanja, na dnevnoj ili sedmičnoj bazi.
- O Simo.
- Ooo komšija Petre! Dugo te nisam vidio, nema te nigdje čovječe, da nema nekih problema možda?
- Nema, no sam imao nekih obaveza. Ženina familija i tako to... Znaš već... Onaj njen brat...
- Da, pričao si mi jedne prilike. Zbilja, kako je? Je l’ se oporavio?
- Ma jok. Završio na lipi...
- U Boga ti... Bješe li sahrana?
- Jeste, nek’ mu je laka zemlja.
- E vala, nek’ je. ’Ajde da odigramo po jednu.
---
1: Ima li nade da se oporavi onaj mali?
2: Koji mali čovječe, ima 35 godina! Čovjek čitav jebote!
3: O kome pričate?
1: ’Ajde ti, šta si planuo, mlad je momak. O Jankoviću, pričaju da je slab, koma valjda, šta li je.
3: A to. Ma jok. Nema ništa od toga, neće taj još dugo.
2: Misliš?
3: Ma jašta. Završiće na lipi.
