Jedna od najgorih trauma iz doba dok si mog'o da ideš po livadi bos. Pisac te đavolske tvorevine je ili imao izuzetno nesrećno detinjstvo ili je sasvim slučajno zajebo Mladenovića na dopu, Kobejna sa puščicom u ruci i Vedera u napadu galopirajuće depresije.
Srećnici su je slušali samo jednom, kad vam je keva otpevala pred spavanje i celu noć ustajala zbog toga što ste vi toliko skenjani da vam se ni ne spava, ni ne ustaje, al' vam se zato plače. Nekima je, nažalost, ostavila trajnije posledice, pogotovo ako im je odbrundala nadrkana, sveže razvedena tetka i pritom nekako zaboravila da doda da je leto došlo, potok se otopio, i zeka sretan bio i time pokrenula misli o zeki kako leži mrtav i zavejan pokušavajući da zagrli potok.
Prouzrokovala mnoge kazne inače dobroj deci, koja su ostajala do kasno i vraćala se mokrih nogu i blatnjavih cipela jer su išla da razbijaju led da bi zeka bio srećan i prestao da im dolazi u snove.
Klinja(stoji u blatu do kolena i lupa štapom po reci)
Lokalni Cigan(kapa na glavi, vetrovka, unuče u ruci): Šta radiš mali Jurkoviću, žalosna ti majka? Da nisi propušio, da te časti čika?
K(zabole ga mudon, zeka je to): Razbijam led.
LC: Pa što na Savi, mgrčino? Je l' brodari plaćaju?
K: Ma ne, čika Hasane, nego zeka... znate.
LC: A zeka... (otvara svoju surovu čergarsku dušu) žao mi je, mali. I ja sam plako kad je crko.
K: Crko? Kako crko jebemumiša? MAAAAAAAAMAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA
