Legendarna dečja pesmica, iz sad se već može reći starog sistema školovanja, koja je ujedno i prvi susret dece sa bluzom, melankolijom i depresijom. Priča se da je autor pesme bio verni fan Pink Floyda, te da je u ranoj mladosti slušao doom metal. Deca čije su uši konzumirale pomenutu pesmicu, suosećajući se sa bolom i patnjom zeka, ostajala su nekoliko trenutaka iza svih ostalih, kako bi probila led na potočiću, pa su onako mokra dobivala batine od roditelja, ali to nije toliko boljelo jer u dubini duše su se osećala dobro znajući da zeko neće imati problema.
Raznim istraživanjima i posmatranjem osoba koje su od ranog detinjstva pa sve do punoletstva preslušale pesmicu više od pet puta, udruženje psihologa je odlučilo da na kraj pesmice doda i sretni dio u kojem dolazi leto, kako bi se smanjio broj depresivnih osoba a samim tim i broj samoubistava.
ZEKO LOMIO SAM GA I OVE GODINE, AL' NE BOJ SE, LOMIĆU GA I SLEDEĆE!
