Dok se superlativom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače izražena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi, želativom se iskazuje osobina koju to biće ili predmet nikako ne može da ima u iskazanoj meri. Najčešće se koristi u složenim rečenicama iskaznog tipa u formi pripovetke.
A: ''I, brate, tako ti ja zakuntam na klupici, kad nešto mi šuška pored glave stalno, ja pogledam, kad ono gavran, brate, i to beo, kida nekog miša! Znači bacio sam peglu u momentu!''
B: ''Kazeš beli gavran?''
A: ''Beo, brate, k'o sir beo, jebote!''
B: ''Aha, a jesi li razmišljao ti da smanjiš malo s tim želativom?''
