Ogromna slina šlajmara koju izbacujemo kad se zakašljemo iz petnih žila.
Beži bre ovamo, ne zajebavaj tu lamu, vidiš da zabacuje glavu unazad, kad se sad zaleti pa te časti jednim zelembaćem...
Nekada davno, u vreme kad su zidaruše vladale svetom, dakle, pre korporativnog klanja konkurencije, u gajbi je bilo 23 "normalne" pivske flaše, i jedna anarhičnozelena, kontrolna, navodno. Mnogi su tvrdili da zelena boja propušta više svetlosti u sebe, i čini da pivo fermentira na nešto drukčiji način; neki su mogli da piju SAMO iz ove eko-flajke, dok su drugi pivo iz nje nazivali žabokrečinom. Ko je bio u pravu, ne smem da tvrdim, ali - nedostaje mi faktor iznenađenja kad vadim flaše iz špajzovske pomrčine.
Dolarska novčanica
zelembac je mali skakavac koji je dehidrirao od bavarie
Zelenaš u nastajanju. Još nije savladao osnove svoga posla, lakoveran, prisan s klijentima i mlak. Ne lomi noge, smanjuje kamate, grize ga savest...duša od čoveka. Al' opet, nikakav radnik.
Ćera: E, šta uradi s Repanom, sinoć je trebo da pokupi lovu, a vidim kolena ti čitava, kako si prikrpio pare?
Raća: Ma gde prikrpio, išao na suze, i težak život, da gazda 'oće da me zaposli a žena mi trudna. Dao grejs period mesec dana, bez kamate, ništa! Sad taman od ovih para što sam skupio palim na Maldive, k'o čovek!
Ćera: Ne seri?! Pa jel on lud? Normalan svakako nije čim ti je dao mesec dana za džabe...
Raća: Ma zelembać, još se uči. Nanjušio sam ga odma' zato sam i zajmio od njega.
Ćera: A šta ćeš za sledeći mesec? To će obet brzo doći na naplatu...
Raća: Ma daću mu rozaliju, i reći imao poplavu u stanu, dok sam radio treću. Poverovaće u sve što kažem, a ostalo će mi oprosti... Znam ga.
