Ulaz u Had, mesto u sred ekskluzivne zone Beograda gde je Bog rekao laku noć.
Popularni "Zelenjak" dizajnirao je tim arhitekata u stilu formiranom 1939. na Fakultetu socijalističke arhitekture Narodnog univerziteta "Lavrentij Pavlovič Berija" iz Novosibirska, protkanom folklornim arhitektonskim elementima islamabadske pijace. Ovaj užurbani terminal javnog saobraćaja poznat je što po velikom broju ljudi koji dnevno kroz njega prođe, što po nacionalnoj manjini Egipćana, Cigani koja u njemu drži veliki broj malih i srednjih preduzeća montažno-demontažnog tipa.
Zeleni venac je svakako jedan od simbola Beograda, moglo bi se reći - Beograd u malom: musavi javašluk. Samo zato što nekoga mrži da kupi cement i kreč.
Razočaravajuća konstatacija najstarijeg člana familije, kada napokon dočeka da iskopa rakiju, zakopanu pre pola veka.
- Pazi, zeleni venac!
- Pa nije ni čudo kada se ovaj tvoj oženio u pedesetoj. Nego, idi ti sipaj onu od prošle sezone, misliš da će neko primetiti...
Dobio je naziv po velikom broju konduktera
Mesto gde ljudi postaju ( u letnjem periodu ) usoljene sardine spakovane u konzerve od miloste nazvanim autobusi .
Mesto gde se prodaju jeftine stvari od papirnih maramica, do zečeva...Dok budete prolazili kroz prolaz Zelenog Venca na sve strane ćete čuti kako ljudi pokušavaju da prodaju svoju robu, čak i kad izadjete iz prolaza čućete iza sebe kako se prodavci deru...
-Tri para sto dinara, 'ajmo tri para sto dinara, tri za 100, tri za 100 (čarape)
-evo ovde samo za lepe mlade dame sisobrani
-Prodajem markice, markice, kupujem, prodajem markice markice, 'ajmo markice..
Ko je bar jednom prošao tuda zna o čemu pričam..
