Mač sa dve oštrice. Kakva knjiga? Kakav film? Neka hororčina? Neka tragedija bljutavo epskih razmera? Neka knjižurina od hiljadu strana gde glavni junak na petsto i nešto piše kako ne zna šta će sa sobom, a na sledećih četristo kako ništa ne preduzima povodom toga?
Je li, bre, zašto ja moram da živim kao u nekoj knjizi, samo da bi ti i još neki analizirajući iz fotelje rekli da sam ja stvarno živela? E, pa neće ga majci.
Šta ako ja hoću da živim kao u nekoj knjizi, koju niko ne bi čitao, sem kad ne padne u bedak jer je crk'o frižider, pa se pivo ugrejalo, a i propao sladoled.
Znači, nešto normalno, relativno dosadno i pre svega pušteno na miru kao ta knjiga.
-Šta se juče desilo?
-Evo, ništa. Otišla sam kod Gabrijele da naručim kostim, usput sam naletela na Atilu, koji je onda oborio kante, u njima je izgleda boravio onaj drugi mačak, koji je onda skočio, pa sam onda ja vrisnula, pa je onda žena pored vrisnula, pa je onda Gabrijela vrisnula i otvorila vrata i upalo joj đubre.
-Kao u nekoj kvazi romantičnoj ''komediji''.
-Znam! Hoću da se izvučem, hoćuuuuuu!
-Pa, čujem da planiraju da izbace film o tetrisu, pa ako si zainteresovana...
-Neka, hvala. Sve ima svoje granice.
