Kao i svi normalni ljudi, obučeš se pristojno i laganim korakom i veselim mislima krećeš u nove pohode na posao/u školu, kako bi nešto korisno uradio ili naučio, družio se sa ljudima koji ti odgovaraju po psihičkim osobinama i normalnim sklonostima. Pozdravljaš se, ne primećuješ ni kod koga ništa neuobičajeno i moliš se da ti ništa ne pokvari tako radosan dan. Okrećeš se i sa osmehom koji govori: "volim život", uživaš u lepim trenucima. Kad eto je, ona, osoba iz koje vrišti: "ja sam najlepši, najbolji, gledajte mene, ja sam tako naučio/la kući pa mislim da je tako svugde". Vidi, ja imam nove 286 patike Nike, pored mnogih Reebook i Converse, a one Lacosta da i ne pominjem. Ovo je moj novi telefon koji košta više od prosečne srpske plate. Imam novu ogrlicu koju sam kupila u Minhenu, a mindjuše su iz Pariza. Ja sam u šemi sa svim popularnima u gradu, mene svako zna, mada ja ne mogu da se odlučim sa kim sam u vezi. Kada prođu minule godine i svi vi budete imali svoje bedne, male bezvredne živote, ja ću imati najviše novca, jer-meni je to smisao života, i umreću jednog dana, ali ja o tome ne razmišljam-svi umiremo u grobnoj parceli metar sa dva. Tužno je to, zar ne? Još tužnije je to što ste još u naslovu prepoznali neku osobu po tim osobinama. Mislite o tome.
