Prolazite hodnikom, on vam se smeši. Potrebne su pare za venac pokojnoj komšinici, on se smeši. On se uvek smeši. Žmiga svima ko Jugo sa opasnim tikovima od Trabanta koji ga šije na pravcu.
Smeši vam se, bilo da ste bata, seka, baka, deka, kuče, konj, drvo, stolica, oluk, i uvek vas merka. Nosi silovateljke, vozi beli kombi, nema ni kučeta ni mačeta, a opet se iz nekog razloga smeši. Što se vas tiče može biti jebeni Gandi, toliko je jeziv da ga zaobilazite u širokom luku.
On je željko, iz komšiluka. Dame i gospodo, Željko Komšić.
- O! Dobar dan komšinice... :balav balav:
- More teraj se bre drtino matora!
- Pih... Ćao, ćao curice! :namig namig:
- Mamaaaaa!
- Eh, strašljiva ova deca, to nešto televizor uticao... Baba Stamena, kako ste danas?!
- Joj, nemoj sinko molim te opet, bila sam na pijaci, teška mi je torba, ubiću boga u tebi.
- E bre, baš mi nije dan... Dobar dan komšija!
- Dobar dan čika Željko! Kako ste?
- Dobro sam, ali ne zovem se ja Željko... Ja sam Milan.
- A što Vas onda zovu Željko?
- Ma nebitno, zli jezici sine, pusti ih. Nego dođi da ti pokažem što imam karanfile na terasi...
