Krompiri
komsije na groblju
Dve osobe koje se sretnu kao došljaci u velikom gradu kad dođu na studije ili na Crnogorskom primorju (eventualno Bugrskoj) u toku letovanja. Do nemilog susreta dolazi dok šetate gradom ili brčkate noge u plićaku, prilazi vam neki levi anonimus koga ste u zajedničkov vam stalnom mestu stanovanja možda dva puta u prolazu sreli, i nikad, ali nikad mu niste ni zdravo rekli. Javlja se oduševlleno sa rečima Eeej, pa gde si zemljak!? Otkud ti? S kim si ovde, sa sestrom? (čisto da vam stavi do znanja da vas nije ni sa kim pomešao, time što vas pita za užu familiju). Jer, Bože moj, poznato lice, i (po principu Sretoh svoga u dalekom gradu) kako da vas iskulira. Ispričate se par minuta, kao da to radite već godinama i obavezno dogovorite neku kafu kad se nađete u rodnom vam gradu. Naravno, do toga nikad ne dođe..
-anonimni smor - Ehej, zemljaciiii! Pa, otkud vi u Herceg Novom?
- eeej, pa eto , potrefilo se ( sreća pa 90 posto ljudi ne letuje tamo svake godine)
-pa s kim si tu, jel Mica tu?
-ne, sa dečkom sam.
-ooo, pa lepo. Uživajte. Javi se kad dođeš kod svojih, moramo obavezno da pijemo kafu.
- važi... (naravno da neću)
