Savremeni vid apgrejdovanja hrane, nezavisno od toga da li je ista šit ili ne. Marketinška tehnika potekla sa trulog Zapada, a u nameri da svoje već otrovane potrošače eventualno još dodatno ošteti. Meni lično, pojava iritantnija i od dueta Mina Lazarević – Ivan Bosiljčić za 1. januar u jebenoj «Ulici otvorenog srca».
Elem, sednem ja jutros da doručkujem – burek sa sirom, razume se – i k'o što bi svaki drugi pravoslavac u datoj situaciji učinio, potegnem da sipam JOGURAT, taj nezaobilazni srpski katalizator uživanja. Imlek. «Kravicu» jebenu...I tako, sipajući moj omiljeni beli nektar ( pederi STOP! ), sa zaprepašćenjem primetim sledeći slogan na ambalaži istog: «MOJA KRAVICA jogurt je sjajan izbor za sve one koji žele da ih tokom celog dana prati dobar osećaj...» ŠKK?! To je prokleti jogurt, eeej, ne jebena Džena Džejmison! Ne budem lenj. Počnem da kopam po frižideru, špajzu, i imam šta da vidim - gomile i gomile jebenih Dr.Feelgood - šatro-guru-moj-te-pipa izvala na nalepnicama za ulje, šećer, slatkiše («Pekmez je ukus detinjstva, probudite dete u sebi i jedite ga krišom, prstom iz tegle, baka se neće ljutiti!» ), kvasac ( «Za dizanje vašeg raspoloženja»?! ), cerealije ( što bi rek'o Vlasinarbuljar ), kornišone itd. Ustvari, skoro svaki proizvod je imao neku takvu maštovitu poruku da podeli sa svojim žrtvama! Ne znam. Možda i nisam otkrio neku toplu vodu ali se ubuduće držim domaće slanine, babine gibanice i belog luka, pa makar ljudi bežali od mene!
Tajna fabrika «Milke», negde u Rumuniji...
- Turi još cijanida, Dumitru. Rek'o šef iz Švajcarske da malo pojačamo ukus...
