To jest – ženщina.
Nepatvorena žena, esencija ženskosti. Prava, iskonska, trve žena, ona za kojom si tragao, o kojoj si čitao onomad još kad si kao suvašni i idealima zapojeni pubertetlija tek počeo da istražuješ šta je to što odvaja „nas“ od „njih“ i šta su to „one“ i kakve treba da budu a kakvih ih sve ima.
Oličenje ženstvenosti kojoj, sve i da hoćeš, ne možeš da se odupreš, sublimacija ženskoće koju ne smatraš iritantnom i napornom nego prirodnom i naprosto neodoljivom, žensko u svom najčišćem obliku, platonovska ideja ženskoga. Žena koju moraš da imaš, žena koja, u stvari, ima tebe. Ženщina ne lovi jer je to muški posao – ona skuplja, kao u najranije doba ljudskog razvitka; ona je skupljačica muškog interesa, strasti, obožavanja i želje. Ženka, u svom najčistijem vidu. Ženщina je plodna i plodotvorna, primačica i davačica – naravno. Ali ona kad prima, ti si taj koji se primio, ona kad daje – ti si taj koji je poklonio. Čitavog sebe. Ženщina te voli onako kako je to (zamišljaš ti) u najsavršenijim načelima propisano, ženщinu ti voliš izvan i iznad svakih zakona i propisa. Po svojim moralnim osobinama, duhovnoj snazi i čvrstoći principa – ženetina. Od tebe traži da i ti budeš ljudina da bi je zaslužio i odužio joj se za njeno bivstvovanje u tvom životu, za njeno ženstvovanje sa tvojom muškosti.
Pa ti vidi je l' možeš i je l' znaš. Ako je ikad pronađeš, naravno.
Znaju bre Rusi šta je žena. To je ženщina.
