Ono što ti treba da u menzi ne bi jeo hranu rukama. Ne, ne jede se hrana njime, već se isti trampi za kašiku, viljušku i nož. To je mala elipsasta aluminijumska pločica koja s jedne strane ima godinu, a s druge strane piše Studentski centar, a ima i rupicu, da bi ga nakačio na alku s ključevima. Prvi žeton se kupuje i skroz je fensi, čist i neizgreban, sjajan, i na njemu obično piše da je iz tekuće godine. Taman mu se izraduješ, a već moraš da ga daš žeton teti, koja ti posle vrati neki šugavi iz 1988. godine, a ima i starijih, iz vremena kad su nam roditelji studirali. Mnogi nose dva žetona sa sobom, da bi mogli da časte svoje kolege koje nemaju čip-karticu i hranom i priborom. S druge strane, mnogi često nemaju nijedan žeton, pa jure kolege po menzi da ga pozajme. Prosečan žeton ima buran život i dnevno promeni po 2 vlasnika, znači nekih 50-60 vlasnika mesečno, nekoliko stotina godišnje, nekoliko hiljada za 10 godina... Pojedini studenti vole da obeleže svoj žeton, da bi videli hoće li im se nekad vratiti.
Ako nekad neko vidi inicijale A.T. na žetonu, nek zna da je isti bio kod mene.
Etalon studentskog preživljavanja u Srbiji. Radi po principu imaš žeton ješćeš, nemaš žeton nećeš. Ukoliko se izgubi, za znoj i krv se može nabaviti drugi od lokalne studentske vračare koja uz to proriče i studentsdku budućnosti. Posle izvesnog broja izgubljenih žetona gubite pravo na iste i gubite život GAME OVER buhahahahahaha....
