Bujica bluda i razvrata može biti zaustavljena ne samo prisustvom Dionisija, već i na način koji udara direktno na muški ponos. Kada se nepresušni izvor kundačenja odluči da više ne teče. Trenutak ponosa i neverovatne količine nepotrebnog rezonovanja se javlja kod plena, zec odjednom počne umišljati da je Capo di tutti Capi Jeloustona, notorni grizli. Kada sve žensko što hoda na dve noge, a nije dovoljno lepo za tebe, odluči da pozira i podjebava isto kao armija napirlitanih uber pičaka, onih kojima nikada ne bi imao muda da priđeš.
-E, šta je bilo sinoć, jeste li njištali?
-Pomalo, krenusmo da zevsečimo, ali...-Ripac je dobio naređenje. Bez nepotrebnog nalivanja. Samo onoliko koliko mu je potrebno da se napije kao Petar Kralj u Ateljeu 212. Dotle i ne dalje. Onu šniclu što sam držao na vugli da izvuče modricu sam ispržio, sada mezimo i čekamo.
........................................
-Duća je stigao. Sa njim i vutra. Bolje da je došla sama, jer Duća vuče kao old-skul kurva. Napušili smo se onako kako je to radio Bendžamin Frenklin, na improvizovanom bongu i pustili Pepa Prase na tv-u. Mare protestvuje što ne gledamo neku manje zahtevnu emisiju, kao na primer neki politički tolk šou, jer mu se čini da groktanje ovih obučenih prasića ima smisao. Ripac se ućutao, sramota ga je i dalje što mu je patka bila smežurana ono veče kada je flešnuo.
Dotukli smo flašu vinjaka.
........................................:za to vreme:
-Pičku svoju ne davamo večeras! Živele hurije, večne rajske device. Nazdravlje, devojke.
........................................
-Nabacili smo veštački miris. Prirodne feromone već uveliko lučimo. Napaljeni kao neuštrojeni, mladi majmuni. Krenuli smo polako.
........................................:digresivna scena:
-Nailazimo na čoveka koji se jako zamorio. Na neveštom srpskom nam je objasnio da ga je jurila razjarena rulja naoružana đovacima. Imao je na sebi majicu Endija Rodika, ali ju je bacio i obukao Novaka. Kaže, traži dvojicu ortaka. Jedan voli krv, a drugi ima pedersko ime. Rekao sam mu da sam ih video pre neko veče i da su se kikotali dok su mi rmpalije prebijale druga. Kaže, dovešće njih Treho u red. Namignuo je i otišao onako kako bi to Rodrigez izrežirao.
........................................
-Krećemo. Menjamo taktiku. Dvojica u paru. Kurac. Ripac kaže da uvek radi sam. Ok, i ja sam dobar bez čopora. Progresivno ispijamo vinjak. Erekcija mi već nadolazi. Spazio sam plen.
........................................
:Ćao. Ćao. Ime. Ime. Kul. Nije kul:
-Ne razumem, zašto ne?
-Zato što moraš više da se potrudiš. :reče i cinično se nasmeja otkrivši mi svoj krezavi osmeh, dok joj se nadograđena kosa linjala:
:Ali, kako, šta, zašto, niže nisam mogao da padnem i umesto groba popijem samo ispalu, epik ispalu:
-Aaaa, ok ja sada idem ako već nećeš da pričamo ozbiljnije, mada i da hoćeš, nećeš večeras jebati dečko, i za broj bi se razmislila. :šepući je gordo napustila šank:
........................................
-Otišao sam i ja, napolju srećem Duću koji kaže da ga je napušila mongoloidna pigmejka koja se predstavlja kao Virdžinija Vulf, stigao je i Ripac koji je udario šest banderi i smorio se toliko da nije više ni pio. A Mare?
........................................
-Mare jeca kao vijetnamsko prase na snegu. Niko ga nije pitao šta se desilo. Podigli smo ga i otišli. Izgubili smo bitku, ali ne i rat.
