Retoričko pitanje koje upućujemo većitom optimisti, liku koji sve gleda sa pozitivne strane, njemu je sve ružičasto i lepo, njemu sve fino miriše. Voli kišu, jer posle nje dolazi sunce. Voli kad ga biju, jer ko zna zašto je to dobro. Draži mu je kec nego da bude neocenjen, pun je on pozitivne energije, svetlosti koju niko u njegovoj okolini ne zna gde sijaličar pronalazi u ovoj učmalosti, pa je sijalica de fakto njegovo drugo ime.
-Tih bre, ne možemo ni da se napijemo ko ljudi... Ma ni za travu nemamo.
-Opusti se, pogledaj kako reka lepo žubori. Vidi kako miriše na leto, tako je divno. I brdo pičaka koje samo čekaju da budu naše.
-Brate, zgazio si sijalicu? Jesi?
