Film koji se redovno pusta u autobusima na ekskurziji i kad se ide na letovanje.
Film iz koga moraš da znaš svaku rečenicu napamet da bi učestvovao u normalnoj konverzaciji.
-Simo, možda nije kući?
-Opušteno, moj me insekt nikad ne vara!-Joco, ja mislim da će žurka biti smor..
-Prijatelju, nemoj da si tako skeptičan!
Kultni film jugoslovenske kinematografije i obavezan rekvizit na školskim ekskurzijama! Svaki autobus, koji pored krova (koji prokišnjava), sedišta (oblepljena žvakama) i smrada ima i televizor (čiji je ekran manji od ekrana prosečnog tetrisa), pusta ovaj film za gledanje dok se ne stigne do odredjene destinacije, bez straha da će put biti previše dugačak za film (jer je film u 155 delova). Ovaj sektaški proces gledanja Žikine dinastije nastaje opštim skandiranjem celog autobusa za dragim nam filmom, koje proizilazi iz banalnijih skandiranja poput: "Majstore dodaj gas, šta će oni ispred nas", ili "Majstore, dodaj stotku, daćemo ti litar vodku". Posle puta omladina ne priča o predivnim manastirima lepe nam Srbije, niti o prirodnim čudima, već bubuljičavi šmekeri zbijaju bajate fazone iz filma sa kikoćućim curicama.
Alternativa ovom filmu može biti i "Lajanje na zvezde", samo je ovde obično reč o malo finijoj publici!
Film o sukobu socijalnih klasa i načina razmišljanja različitih generacija.
"Miške je očigledno još uvek u bolu zbog neprežaljenje ljubavi, koja ga je ostavila, pa se posvetio koitusu sa više pripadnica ženskog pola zarad..."
