Južnjački termin koji opisuje subjektivni doživljaj neke osobe koja je bila u situaciji da se žestoko izblamira. Doživeo blamčinu zbog koje mu došlo u zemlju da propadne, da nestane, ispari.
Međutim, postoji jedna fina nit koja razdvaja značenje izraza na bukvalno i ironično-podjebavajuće. A to je glagolsko vreme koje se uz izraz koristi. Najčešće, ako pričamo u prošlom ili sadašnjem, stvarno nas je sramota. Već ako je u budućem, u pitanju je podjebavanje.
- Šta ti je? Što ideš k'o popišan?
- Ćuti. Bio u prolazu, pa rek'o da svratim kod kuma, gre'ota, sto godina se nismo videli ni čuli, a ja mu pored kuću prolazim. Upadnem unutra, ono postavljen astal, gosti, jelo, piće i ja pomislim kumče rešilo da se ženi. Pitam kuma "Što častiš?", a on mi odgovori "Ne častim. Umrela mi majka" pred svi oni ljudi! Lele, živ me sram iz'eo!
.........................................................................................
- Jao, gde ćeš takav na put? Pogle' auto! Kad si ga zadnji put oprao? A tek unutrašnjost, fuj! I kako si se to obukao? Garant ni gaće nisi zamenio. E, ja mislila da sam se udala za muškarca, a ne za klindžova.
- Ženo, u pravu si. Ako me sad na putu čeono opiči šleper, živ će me sram iz'ede kad dođu vatrogasci da seku kola da me izvade iz njih, pa kad vide prašinu po podu i moje štrokave gaće!
- Nisam ja te sreće.
