Pocetak lazi.
Kad ti neko ispriča lovačku priču i na kraju kaže: "E ovo ti je živa istina!"
Inače, kad ne kažeš da je istina, podrazumijeva se da je laž?
Preživeli svedok kriminalnog akta.
Istina prava, bez laži i prevare, proverena, kad ti ja kažem, živa istina.
Živa istina, bio sam tamo.
Šta jedan lud zasere,to deset pametnih ne može da raspravi.
Toliko puta prepričavana i ponavljana laž da je postala istina. Primera ima na pretek, najviše u istorijskim događajima, ali i u komšiluku, širom familijom, poznanicima. Za decu je standardna priča o nekoj strašnoj baba mačkari iz kraja, kojoj su mačke pojele unuke i mrzi malu decu. Za tinejdžere uglavnom o nekoj imaginarnoj matorki, komšinici, koja obožava piletinu i to znate jer je Mile Keršme opalio kad je imao petnes'. Dok se kod starijih to najviše svodi na tračeve koji se šire i zagorčavaju život lepim ženama, uspešnim ljudima i komšijama koji ne govore "Dobar dan".
Piju dve bakice kaficu
"Jel znaš onog malog Stevana sa drugog što se nikada ne javlja"
"Da, nevaspitano čeljade."
"Ma deder, izgleda da je on malo lud i da ga mama i tata maltretiraju i drže zavezanog za radijator... Jadan, zvaću ga sutra na slatko i vodu..."
"Dabome."
"Tek kada poslednje drvo umre, kada poslednja reka bude zatrovana i poslednja riba uhvaćena - mi ćemo shvatiti da ne možemo jesti novac......"
