Sasvim jasno, ne živi svaki dan kao da mu je poslednji. Daleko od toga. On se razvlači, on se oteže. On se kani. On je u jednom danu, ili u jednom mesecu, u stanju da ne uradi ništa, ili bar skoro ništa. On je danas ustao iz kreveta, nije se umio, ali je zato pišao! On se odmara, umoran je. Ili nije umoran, pa se ne odmara, možda samo tako izgleda. Normalan čovek bi se na njegovom mestu odavno ubio, ali on uopšte ne razume zašto bi se iko normalan ubio da je na njegovom mestu. On je prošle godine imao plan kako da preuredi svoju sobu: trebalo je da premesti fotelju pored prozora. Ali, on ne mari što ga nije ostvario. Sutra će, ili neki drugi dan, možda. Njegove godine tek dolaze, i on ih ima na pretek! On sigurno vuče korene sa Galapagosa, za podatke statističkog zavoda o prosečnom životnom veku u Srbiji on ne daje ni pišljiva boba.
- Rale, šta bi sa onom idejom da upišeš faks ove godine?
- A? (:izgleda kao da češe jaja, ali ih ne češe, sutra će možda:)
- Faks. Rekao si prošle godine da ćeš upisati nešto.
- Mislio sam nešto, da. Moram prvo da usisam ovu kuću, vidi na šta liči ovo.
- Da, trebao bi...
