Nije ovo još jedna priča o živoj viršli koja pobegne iz frižidera i teroriše komšiliuk, jer je napravljena od slepog creva pileta iz daleke, daleke galaksije.
Ovde se radi o živoj viršli u smislu njene termičke neobradjenosti. Ne izgleda baš kao guščja džigerica u sosu od tortufa, nije ukusna kao vruća gibanica, nema dojke kao Pamela, ali nekad ti može biti najbolji prijatelj.
Budiš se u tri ujutru gladan kao manastirski mačak, odvučeš se do kuhinje; nema ništa slatko, otvaraš frižider uzimaš živu viršlu, ljuštiš je, progutaš je iz triput, odvlačiš se nazad do kreveta, žedan si, mrzi te opet da ustaješ, setiš se kako Dlbokić kuva viršle u supi, smešiš se dok ti slatki ukus mlevenih prasećih fetusa i emulgatora nestaje iz usta, vraćaš se u zemlju snova gde karaš pičke...
