Izreka koja poručuje da najveći umetnici inspiraciju crpe iz života.
Kutuzov: Jebo te vasiona, malopre bio rat, a sad mir, eto šta je čovek, ko tica.
Hamlet: Striko, ne jebi mi majku, jebem li ti majku!
- Hitlere, kućemo sovim ćoravim na razdeljak, da zatrpavamo pa preko kompir ili u vurunu?
- Bašta, pepeo, isti kurac.
Život je nepredvidiv. Ne možete znati šta vas očekuje već u sledećem trenutku. Sve se menja u jednoj jedinoj sekundi. Izađete iz kuće sa kintom, vratite se goli i bosi. Svaki tren ima svoj smisao i svoje značenje. Život je nekad siv, nekad žut, što bi rekao Bajaga (ne, ne misli se na pajdo i drogiranje).
Pun zapleta, raspleta, ironije, sarkazma. Kupite Mercedesa, bog da vas vidi, a kad se to i desi, ljudi neznani i znani tuguju i proklinju tog istog boga, zbog sebičnosti i kuraca palaca. U jednom trenutku Sunce sija, a već u sledećem se sve sruši kao Cukićeve letnje kiše.
Jedna rečenica pokopa drugu, jedan pogled ulepša još jedan šugav dan. Loši krojači sudbinu kroje. U jednom trenutku ste na dnu, pali kao gaće lokalne sponzoruše, a već u sledećem osvajate Mont Everest. Sve može biti i hladan tuš i neverovatno iskustvo. Nijanse su u pitanju.
Zašto uglavnom kreten postane Noje? Kao da je bitno. Ima jedna stvar koja se ne menja, ne menja, svih ovih godina. Svi prolaze kroz veoma slične situacije, iako misle da se razlikuju od drugih. Ne, ljudi se ne dele na dobre i loše, nego na one koji glume i one koji ne glume. Svrha života? Nemam pojma, a i ko je jebe.
1 - Brate, juče mi je rekla da hoće da bude sa mnom, da me voli, a već danas nešto izigrava. Sudbina je kurva.
2 - Matori, život piše romane, u jednom trenutku ti se pije pivo, a već u sledećem.... Dobro, sad malo preterujem, ali shvataš poentu.
Fraza koju su Tolstoj i Dostojevski preozbiljno shvatili.
Loša karma za pesnika u pokušaju.
