1) Pre škole, želiš da kad porasteš budeš đubretar ili šofer. Tako je interesantno stajati otpozadi na onom đubretarskom kamionu, koji podiže kontejnere sa smećem i odvozi đubre. A opet, tako je zanimljivo stisnuti dugme u autobusu, kako bi se sva vrata otvorila da bi došlo do razmene putnika.
2) Tokom osnovne škole, postaješ sve svesniji koliko drugih lepih profesija ima, rešavaš da se baviš nečim stručnim, da budeš pisac, matematičar ili naučnik.
3) U srednjoj školi već imaš ideju kojim bi se to visoko-kvalifikovanim poslom bavio: ne možeš baš da budeš pisac, ali možeš profesor književnosti; ne možeš baš da budeš naučnik, ali možeš u nekom institutu da se baviš fizikom ili hemijom
4) Na fakultetu si, što je već dosta srećna okolnost, shvataš koliko ćeš biti srećan ako budeš predavao fiziku, hemiju ili srpski u osnovnoj ili srednjoj školi
5) Srećan si što ti se ispunio san iz detinjstva: radiš kao đubretar na onom kamionu što sam diže kontejnere, na kome se stoji otpozadi, dok te neki klinac gleda sa prozora. Honorarno, našao si posao preko veze u međugradskom prevozu, pa si položio za vozača D kategorije. Stiskaš dugme za otvaranje i zatvaranje vrata.
...ili pobeći iz Republike Ludije...
