U periodu od 2 do 7 godina deca obično imaju neke svoje bubice, a vremenom kako postaju zrelija, to se gubi. Često slušamo od roditelja šta smo radili u tom periodu. Meni kažu da sam bila nemoguća, valjda vam to sve govori... Ja mislim da sam čak bila i zla. Ili u najmanju ruku - razmažena do bola.
Ja kad sam imala 3 godine (tad sam dobila brata i teško to podnela)
Primer 1:
Ja: Mamaaaa, pusti tog malog, opet se usr'o, ja ga ne bi presvlačila više. Jel da da su ove bebe grozne? Samo seru!
Mama: Nisu Majo, to je tvoj mali brat, nemoj da si bezobrazna. Takva si i ti bila!
Ja: E baš nije tačno!Primer 2:
Mama: Idi zovi tatu da vidi kako Miša spava, kao anđeo je.
Ja: Bljak! Baš je ružan i neću da zovem tatu!
Mama: Zoooookiii! Dođi da ga vidiš, mooolim teee!
Ja: Tata, nemoj da dolažiš, nemaš šta da vidiš.
Tata: Dobro, ako Maja tako kaže, ja joj verujem....Primer 3:
Mama: Majoo, dođi, došao Dušan da se igrate u pesku.
Ja: Mooolim?! Opet je došao taj mali? Pa ja onda moram da idem da obučem *odelo za pesak! Reci mu da sačeka.*Odelo za pesak čine: Crne helanke, lakovane sandalice, crna tunika sa sitnim roze cvetićima (imam sliku).
Ja: Evo, mali, stigla sam. Da nisi mrdnuo odatle, sad ću ja da ti pokažem kako se sprema ručak!
Malo kasnije su nas slikali kako se igramo u pesku. Nekoliko dana kasnije sam ja izrezala njega sa slike, jer sam bila ubeđena da je on kvari.
Primer4:
Mama: Majooo, šta to radiš tamo dok ja uspavljujem Mišu? Kao da nešto gori.
Ja: Ništa mama, evo peglam tepih. Baš je bio grozan.
