Odraz u ogledalu koji ti svako jutro govori da si mator, odrtaveo i generalno propao. Kosa ti se proređuje neravnomerno, obrazi ti vise kao kod mastifa, a u torbice pod očima može stati najmanje kilo kafe.
Nos i uši su ti porasli preko svake mere, kao da su sa neke tuđe glave nakalemljeni, svaka bubuljica koju si kao tinejdžer s mukom iscedio sada je mesečev krater na tvojoj koži, a obrve uporno teže da se nerazdvojno zbliže.
Iz ušiju ti vire dlake i bole na čupanje više nego one koje ti vire iz pomenute nosine, a kreten ti se smeje kao blesav i još te vuče za nos da obrije nausnice.
- Šta bleneš budalo jedna?
- Rekao sam ti još sinoć da ne ločeš toliko. Vidi se sad na šta ličiš...
Nije stvar u godinama, vreme je relativno, stvar je u potrošnji tih godina i tempu življenja :)
A nema neki algoritam da se to izračuna - ono broj godina kroz tempo življenja pa puta neka konstanta?
Ili jednostavno da pomno gledam u ogledalo i čekam da mi namigne. ;)
Možda kaizen ima neki algoritam :)
Ne znam šta da ti kažem, moje ogledalo je kao slika Dorijana Greja - ja sam sebi mnogo mlađi i lepši, pogotovo kad malo cirnem :)
pa ono jes'... mada ako nastavim sa dobrom klopom uskoro ću se ogledati po izlozima marketa :)
+1
+1
Tako se to radi.
Ovo nesto autobiografsko? :)
+