Scena koju je teško ravnodušno posmatrati.
Otac cima kanapče sa zmajem, trči i ponavlja :
"Vidi sine, sad će da se podigne...ne, neće...evo ga..opet pade!!! Idemo iz početka."
Dete bespotrebno izvija vrat ka nebu jer očekuje da se plavetnilo prekine drečavilom i da tatku konačno uspe da podigne zmaja na visinu veću od 143cm. Povremeno, ali sve slabijim glasom, kevće:
"Tata, daj meni malo...tatice, daj ja da probam!!"
Prati tatu na pristojnom odstojanju jer je tako najbezbednije.
Zmaj se ne podiže, vetar piči iz sve snage.
Scena se besomučno ponavlja dok tatko ne posustane i da malcu zmajčeka.
Obično tada i vetar utihne. Tata je žedan, dete je nezadovoljno.
