Drevna igra naseg detinjstva bez koje se nije mogao zamisliti dan, sada polako pada u zaborav pod naletom interneta i fejbuka... Ostala je jos u nasim lepim secanjima...
Deda: Znate, deco, kad sam ja bio mali, pa se igramo zmurke, a ja uvek gledam da se sakrijem gde i neka curica, a one mi kao ne daju...
Deca: Ma daj bre, deda, pusti ti te gej igre, nego, kazi ti nama, koliko je riba tebi lajkovalo profil sliku i koliko si brace i sestara imao na fejsu?
Igra gde jedan zmuri i broji do 100 dok ostalo drustvu uz prigusen smeh odlazi kucama.
Uobicajena fora iz mladjih dana, obicno je zrtva bio neki novajlija u drustvu ili ulici.
Šansa da smuvaš nešto još od malih nogu. Potrebno je sakriti se na istom mestu kao i tvoja simpatija i ostati u šteku što duže. Naravno treba raditi ovo što češće i uz malo sreće, možda se nešto i desi.
Univerzalna igra za sve generacije, bez obzira na godine!
Kada smo mali, igramo zmurke s drugarima.
Kada malo odrastemo, igramo zmurke s profesorima.
Kada bas odrastemo i zaposlimo se, s poslodavcima i nadredjenima.
Kada omatorimo, igramo s unicimaJedino se cilj, a i pravila nikada ne menjaju: Paz' da te ne u'vate, i 'vataj koga mozes.
Jedna od omiljenih igara svakog deteta. Za igru je neophodno minimalno dvoje ali je to dosadno,najbolje kad nas ima desetak. Jedan žmuri i broji do deset,dok ostali beže po ulici i komšijama prave sranja tako što uskaču u živicu,trče po bašti i rade ostale vragolije. Kada ovaj što traži kaže" Ko se nije skrio magarac bio,koje iza pika tri put' žmirka,KREĆEM",onda u ovima što beže proradi adrenalin i dolazi do treme,prđenja i znojenja.
Igra u kojoj je najveca sansa da uhvatite za dupe devojcicu koja vam se svidja.
Igra koju naša cyber deca, nažalost, neće igrati.
Veoma popularna igra u pornićima, gotovo neizostavni deo scenarija. Ameri to zovu kamšot, mi balkanci smo vazda detinjastiji.
- Reci aaA!
- Neću da se igramo doktora! Ajde samo žmurke.
- BO-ŽE PRA-VDE TI ŠTO SPA-SE OD PRO-PA-STI DO SAD NAAAAAAAAS!
Igra skoro svačijeg detinjstva, pre nego što se pojavio fejsbuk. Obično su se okupljala deca iz dve-tri ulice, sastajala na njihovom omiljenom mestu, uglavnom nekom terenu ili parkingu neke zgrade, pa bi se igrali do kasnih večernjih sati. Osećaj dok se sakrivaš od onog koji traži, pa se domundjavaš na tom ''skrivenom'' mestu sa drugom-neprocenljiv. Tad ništa drugo osim toga nije bilo bitno, nije bilo briga sa kojim se sada susrećemo. Bitno je bilo samo mesto na koje trčiš da se ''zapljuneš''. A najbitnije od svega-zajedničko druženje, šale, nešto čega više nema, jer ''ćaskanje'' preko fejsa i uživo nikad neće biti isto.
Decija igra u kojoj je R. Mladic nepobediv
Kad ti pauk odnese auto dok u pošti izbrojiš deset hiljada za struju, pa izađeš i nisi siguran da l' si ga parkir'o ispod kestena, il' pored kontejnera.
-Pu, majku mu. Čini mi se da je ovde bio!?!
