Jako često je uplaćivao na nečiji račun. Očigledno, jer kako i zašto bi inače neko pamtio one kilometarske brojeve računa sa svim onim crticama? A još i model i poziv na broj da ne pominjemo.
- Uh, ko sad da se vraća nazad do fakulteta...
- Što?
- Jebote, došao sam do banke da im uplatim prijavu za ispit i tek onda provalim da sam izgubio papirić na kome sam zapisao broj računa!
- Nije frks. Piši, ja diktiram. Znam napamet.
- Sigurno?
- K'o smrt. I ne sekiraj se, i poziv na broj znam. Jebiga, i ti ćeš kad malo stekneš iskustva. Ugledaj se na mene, morao sam, svaku godinu po dva-tri puta ideš i eto...
...............................
- Uh, moram da im platim sliku, a u besu sam pocepao i bacio onaj papir...
- Nije frks, kume, sad ću ja da zovnem mog tasta da nam izdiktira. On im i poziv na broj zna napamet.
- Auuuuu!
- Ne pitaj. On im je i sprat podigao, a bogami i renoviranje, klima uređaje i mermerni pod u zgradi obezbedio...
...............................
- Kako ćale?
- Kako može čovek njegovih godina? Senilno, Alchajmer drma u najveće...
- Joj. Zar se baš ničega ne seća?
- Kako kad, jedino račun banke i poziv na broj zna napamet u svakom trenutku. Šta će, mučenik, još nije otplatio stambeni kredit.
