Kardinalna greška hodajućih mrtvaca.
Vidite, dostupan materijal koji se bavi tematikom neke globalne zaraze koja bi od ljudi napravila poluraspadnute hodajuće lešine se ograničava na jedno sto do dvesta filmova u opticaju (od kojih je jedno deset do petnaest gledljivo) i nešto više od dvadeset novelizacija tih filmova koje nisu ni za kurac krasni, pa ćemo primeniti gradivo u našim uslovima.
Sad, strogo hipotetički gledano, neka najezda krene ka Balkanu. Počinje od aerodroma i graničnih prelaza, pošto nikome sem "Zoni Mrtvih" nije palo na pamet da apokalipsu započne u ovoj zabiti. Šta se dešava?
Aerodrom "Nikola Tesla" je u riziku da bude potpuno progutan u haosu zombi navale, pošto je jedan od putnika na letu iz Istanbula, neka bude Turčin, simbolike radi, doneo sa sobom zarazu. Izgrižena stjuardesa počinje da bahanališe po avionu, što za rezultat ima da po sletanju iz istog pokulja masa zombificiranih Turaka (opet, simbolike radi) koji počinju da napadaju i grizu sve živo na šta naiđu.
Budući da je aerodrom pun stranaca za koje ćemo automatski pretpostaviti da su evropska ili američka govnarija koja će da paniči i ne radi ništa konstruktivno. S tim zaključkom, aerodrom pada pod navalom. Navala se brzo širi ka Beogradu.
U roku od dva dana, Beogradom lutaju horde penzionera, studenata arhitekture, omladinaca LDPa i ostale bagre nesposobne da se brani, bauljajući u lovu na skrivene preživele, uglavnom slabo naoružane.
Naravno, tu se apokalipsa završava. Negde oko prilaska Sremčici, zombiji nailaze na prepreke, prigrađane naoružane do zuba i veoma, veoma nadrkane. Poslednje stvari koje će čuti su pucnji i neprevaziđena lirika Marine Tucaković.
Ono što sledi je horor film iz druge perspektive.
Gradom tutnji muzika, škripa guma i pucnji.
IMT traktor sa prikolicom u kojoj je jedno devet, deset mladića naoružanih svime i svačime ispunjava svoje snove vozeći se kroz Bulevar Kralja Aleksandra pucajući u horde iz remek dela Sovjetskog Saveza.
