Prostor ograđen nevidljivom paukovom mrežom u kome se osećamo najsigurnije. Do posla, do marketa, jedan kafić gde idemo na piće, jedan isti meni jela koje jedemo... Dakle sve ono što nam je poznato i čega se grčevito držimo. Mozak je kreiran na takav način da bira ono što je već viđeno makar bilo očigledno da je to loše po njega, samo da ne izađe iz zone komfora. Ostanak u tom nevidljivom kavezu garantuje sve osim sreće i uspeha. Treba se trgnuti, dosegnuti neke nove visine, izaći ispod staklenog zvona, jednom rečju živeti!
Vašar u Šapcu.
A: Hajmo ljute papričice, direkt iz Meksika, ko sme taj može!
B: Nećeš valjda, dal si lud!?
C: Daj vamo šest komada! Jednom se živi jebemu mater!!RIP C
