Čeprkuša po tuđim životima, osoba koja voli da sazna svašta, ali za razliku od svoje sestre od tetke, Radio Mileve, poverene joj informacije, pa makar i ne bile tajna, ne prenosi dalje već ih ljubomorno čuva za sebe.
Zadovoljstvo joj predstavlja sama pomisao da je informisana i da je iz vas uspela da izvuče nešto neobično lično i za šta je ubeđena da ste poverili samo njoj.
Svakodnevno pokušava svim silama da ostavi utisak osobe koja je prema svima ljubazna i koju prosto ne možete ne voleti jer je brižna, zna da čuva tajne, nikada se ne raspravlja i ne zamera, ne ogovara koleginice (osim u četiri oka), raspituje se za zdravlje vaše babe, ne zaboravlja dečije rođendane, a dešava joj se i da usput u apoteci kupi kremicu protiv šuljeva za vašeg supruga (to vam predaje diskretno uz namig).
Podrazumeva se obraćanje po nadimku i po mogućstvu u deminutivu : Milančice, Gogić, Tanjičice, Dragiličice, a tu su i neizostavna tepanja tipa: anđelčiću, dušice, lepi moj...
Zora se ne skida sa telefona, tajanstvena je i sve razgovore prožima frazama tipa: „Sve znam, sestro slatka, nije ti lako, ljubim, ne brini...“
Kada u kancelariju bane zadihana Radio Mileva sa svežim informacijama o tamo nekoj skandaloznoj vesti i dok svi prisutni ne mogu čudom da se načude, Zora se tajanstveno osmehne i sa neprikrivenim zadovoljstvom izgovori :
„Ih, pa gde vi živite...“
