Jedan od najtalentovanijih političara novijeg doba. Kameleonski skinuo ideje svog gurua, a onda ih prpepričavao sa istim naglaskom, što je za Nišliju itekakav uspeh. Ulični bezobrazluk i bahatost iz prepunog autobusa je promovisao kao progresivni opozicioni stil izražavanja.
Praktičan i preduzimljiv - nudio narodu sve vrste građanske neposlušnosti na korišćenje, a kasnije se ničeg nije mogao precizno da seti. Nije nosio uniformu u vojsci, jer je nije ni služio, ali je kasnije uniformu obukao i zavoleo jer je tako trebalo, kad se pozicionirao. Posle tragičnog nestanka gurua sa političke i životne scene bio je jedan od neformalnih autora floskule“ Kako se usuđuješ da uzimaš u usta ime najvećeg čoveka što ga je Srbija imala!!!“-jer je verovao u njeno reverzibilno dejstvo, ako ne diraju jednog Zorana, neće ni drugog,... a taj drugi je bio i prvi čovek vlade jedno vreme.
Međutim, partijski psiholog i dramaturg su mu u međuvremenu postavili dijagnozu , predvideli redosled poteza i odradili mu eutanaziju-političku. Uz to su i podelili publiku.
Zoran se sada bavi biznisom i politikom, sve za kafanskim stolom.
