On nije stomatolog, on nije doktor, on je zubar! Nize bice stomatoloske struke. Neatraktivan, nepoznat, neinspirativan. Stvorenje kojim su vas plasili od malena, redovni posetilac u nocnim morama, surovi sadista ciji je jedini cilj da uziva u vasem bolu!
Neljubazan je, ne pita vas od vrata kako su vam zena i deca, vec od cega ste sve jos bolesni. Ne daje vam da po ustima muckate mirisljave vodice, vec vam ko nezdrav lupa po zubima dok vam ne utrnu. Popravlja ih na zivo. Dere se na vas zato vam dete ima karijes, umesto da mu povadi lepo te zube sto su se pokvarili. Uverava vas da ce vam zubi poispadati, umesto da vam lepo da onu pastu od koje parodontopatija momentalno prolazi.
Kad izadjete od njega necete sresti ljubav svog zivota u hodniku, koja pada na vas blistavo beli osmeh. Necete jesti sladoled, jer vas vise ne bole zubi, vec cete jesti sladoled da zaustavite krvarenje nakon vadjenja zuba. Stavice vam crne plombe na bocne zube, iako to vise niko ne radi! Redovno padate u nesvest kad odete kod njega...
One ne vozi Hondu, vozi Ladu, nema ga po reklamama za paste, vec plasi ljude na reklamama za banke, nije sav u belom, blistav i nasmejan, vec zguzvan, namrgodjen, do pojasa zamazan krvlju i gnojem. Stomatoloska sestra mu nije extra riba, vec zbrckana baba sa 30 godina iskustva. Ne letuje u francuskoj, vec u Paraliji. Ne ide na zimovanje na Kopaonik jer mu Lada ima zadnju vucu i tesko pali na hladnom... Ne jebe extra picke na stomatoloskoj stolici, jer takve ne dolaze kod njega, a i stolica se dosta rasklimala, nije bezbedno...
Dolazi pacijent kod mene, otecen ko da je neko na njemu strsljenima igrao pikado. Od vrata pocinje da se trese, kuka, jao, sta ce da bude, cime cu da ga mucim, dal ce da boli, ovo, ono. Aman, covece, nece vise da te boli nego kad si lezao kuci u bolovima! Jok, ne veruje on meni, triput kolabira dok ga nisam ubedio da jako malo pacijenata izlazi iz ordinacije sa nogama napred. Onda rodim mecku da ga ubedim da je zub za vadjenje, jer je bukvalno zivotno ugrozen zbog velicine otoka. Zub izlazi lagano, krv i gnoj iz rane prskaju po meni, pacijent naizmenicno pljuje i povraca. Prepisujem mu antibiotik, on izlazi iz ordinacije blagosiljajuci, jer mu je vec lakse, em je zub izvadio, em otok vec spada, em je preziveo.
Sutradan mi se pojavljuje na vratima vec zdrav kao dren, preteci mi tuzbom jer mu je privatnik rekao da je zub mogo da se spasi i da sad mora da mu stavi implant od 1000 evra...
Nadam se da sad kontate poentu cele ove price.
