Za generaciju rođenu nakon 1980. godine, časopis koji je omogućio postojanje na ovome svetu, jer je pomogao da konkurencija završi u maramici. Plejboj bivše Juge, preteča današnjih pornografskih sajtova, magazin koji je u momačke šake ulivao energiju i moral, koliko i Vuk Drašković u demonstrante. List koji je sedamdesetih godina dvadesetog veka, pomagao mladićima da otkriju svoju seksualnost, jer su u to vreme bili uskraćeni za kablovske kanale koji po ceo dan daju pornjavu, klinčovanje obrijanih štuki posle dva na TV Palmi, japanske nićpor crtaće u kojima se cela familija hvata u kolo, i pongide uvezene iz Tanzanije, zbog čijih brusilica, pozadine platičnih američkih "domaćica" poprimaju izgled zdanja u Šilerovoj nakon akcije "Sablja".
Sam časopis je u neku ruku bio tabloid, pisali su se raznorazni tračevi, koje naravno niko normalan nije čitao. Sva pažnja bila je fokusirna na umerene fotke, tadašnjih lepotica. Bez igranja sa Hilti alatom, pravljenje špagi preko dva kancelarijska stola, bez jahanja konja sa stomačne strane, i bez navlačenja čakšira sa veštačkim tukididom. Samo djevuške postavljene u stav nalik onom, kakav danas njihove ćerke, nećake i sestričine, zauzimaju na fotografijama za elektronske socijalne mreže, razgolićenih grudi i batačića. Taman toliko erotskog sadržaja, da omladinac vršnjaku nabije pritisak, k'o unuče babi kad joj prospe kompot po skoro završenom goblenu. Dedovima je u razvijanju mišića ruku pomogla izgradnja novobeogradskih blokova, asfaltiranje Kneževca, i pravljenje pruge kod Ripnja, a snagu u ruke njihovim naslednicima donele su sisate radodajke sa naslovnica Zum-reportera. Još jedan novi broj, još sat vremena slatke motorike iza zaključanih vrata od kupatila.
(Iz najvećeg hita grupe "Goblini")
Sa "Zum-reportera" smeši mi se Klara.
Izvlačim malog nestašnog, divljački.
I opet je lepo pet minuta.
O, kako bih voleo da si tu.
