Ono što kasetofoni, pogotovo u kolima, počnu da rade pred smrt.
U blažoj varijanti, zaustaviće se čim traka malo izleti iz kasete i dopustiti vam da mu je nežno izmigoljite iz čeljusti.
Ali, čim u zlobnika stavite vašu omiljenu kompilaciju, koju već godinama čuvate kao jedinu uspomenu na najboljeg ortaka iz detinjstva (koji se pre 15 godina odselio u Zanzibar i tada ste za njega poslednji put i videli i čuli), on će okrutno i krišom da izvuče 10-20m trake napolje pre nego što uopšte i počne da zavija i blokira i da njome polako ispuni svaki ćošak svoje pogane utrobe. Dok pokušavate da izvučete umršeni konopčić koji je sve što je ostalo od nje, (i koji će zagarantovano da pukne), proklinjete mu i seme i pleme i Japanca koji ga sastavi.
Naravno, osim ako ne iskulirate, opušteno odete po šrafciger, rastavite ga na delove, izvučete vašu traku i utrobu krvniku i više ga nikad ne sastavite.
