Nebeska pojava koja je odvajkada raspaljivala maštu onih koji maštu imaju. Pokušavajući da protumače poruku belog traga na beskrajnom svodu, razne kulture su ga različito čitale. Danas je preovladalo materijalističko tumačenje, pa će samodovoljni Zapadnjak, videvši zvezdu repaticu (kometu, padalicu), gramzivo pomisliti ili reći: "Make a wish!". Poželi nešto novo iz kategorije "Must have", da bude samo tvoje, da utoliš tu neutoljivu glad za posedovanjem bar do sledećeg "Must have" oglasa.
A Srbin? Srbin će reći nešto što dvodimenzionalnim umovima, uronjenim u materiju, zvuči kao nerazumljiv sklop reči. Kazaće: "Za grm, brale!". Kakav sad brale, za koji grm? Bez brige, zna ko treba da zna: onaj koji je rekao, onaj na koga se odnosi i Bog, kome su te reči mile.
Jer Srbin vekovima i pokolenjima veruje da zvezda repatica oglašava da je upravo tog trenutka, negde na svetu, neki nepravedno zatočeni sužanj utekao iz tamnice. Pa, ne mogući da mu konkretnije pomogne (jer ne zna ni ko je begunac, ni gde se bekstvo dešava), on mu, ozarenog lica, misaono upućuje savet: "Za grm, brale!". Il'za trn, il' za grm, skloni se pred poterom.
Pre neku noć, na vedrom nebu se ocrtao beli trag. A ja sam ga video. Iako gravitacija odavno vuče pogled nadole, još uspevam da se podsetim kakva sam vrsta živog bića, još uvek čelo traži da bude usmereno tamo gde treba - pravo i uvis, a ne u zemlju. I video sam beli trag na nebu, otpratio ga u svoj njegovoj raskoši.
Pre nego što je ono racionalno u meni stiglo da reaguje: "Ma daj, zar ti stvarno veruješ u...?!", ono iskonsko je uradilo svoje: "Za grm, brale!", prošaputah, radujući se onako kako to samo dete ume. Beži, sklanjaj se, i znaj da za tebe navija čitav kosmos, na čelu sa samim Bogom, kome su te reči mile, jer je bezbroj puta pokazao da, kada ga ljudi primoraju da se svrsta na stranu progonjenog ili progonitelja, On uvek izabere onog prvog.
Pevačica koja zarađuje mnogo repa.
-Kako je neopisivo glupa ona Seka Aleksić.
-Šta je boli sisa kad je repatica. Sve će to dijaspora pozlatiti!
