Zvuk dizajniran za buđenje iz mrtvih.
Rano nedeljno jutro - dan kad se i Bog odmarao...
Blaženo spavam posle prethodne prilično burne noći.
Budi me prodoran zvuk, koji kao da dopire iz sobe.
Jedva dolazim sebi i sanjivo izlazim na terasu prvog sprata.
Drvoseča nadahnuto testeriše debla motornom testerom.
Rezignirano stojim oslonjena na ogradu, kad - FLJUS!
Neko sa sprata iznad poleva vodom drvoseču!
Ne mogu da verujem! Gledam gore, umače nečija senka (pretpostavljam da je komšinica). Gledam dole - i vidim kako grmalju pada krv na oči.
Pantomimom mu pokazujem na terasu iznad.
- Siđi dole da te pretesterišem - grmi grmalj!
Povlačim se u sobu, već sasvim budna.
Zvuk motorne testere još bešnje nastavi da para uznemireno jutro.
To je zvuk koji se moze cuti ujutru dok krecemo na posao (da neki od nas rade i nedeljom) i znaci da je neko ustao pre nas i vec je poceo da radi.Za mnoge babe i dede to je najlepsi zvuk na svetu,zato sto su gluvi,a i zato sto to najefikasnije budi njihove unuke,koji bi inace spavali do podneva.
Kada se zvuk motorne testere pomesa sa kosilicom i zvukom kamiona,dobija se jutarnja simfonija koja je svakome ,osim uspavanim razmazenim debilima,muzika za usi.
A kad lupaju plocice u kupatilu iznad tebe,to je kao da ti sviraju na uvce!
