Ne znam jeste li upoznati s ovom frazom, ali moje nadasve skromno mišljenje je da je sama njena eksploatacija dovedena do tačke apsurda. Uzmimo za primer Robija... on je divan momak, jedna nadasve pragmatična osoba u moru samoproklamovanih eksperata. Dobar je to momak, baba mu iz Čačka, tamo igrao fudbal po čačanskim livadama koje su iznedrile velikane moderne srpske istorije - od Bore Đorđevića do Velimira Ilića. Ono što meni u tom slučaju bode oči je činjenica da odsustvo nacionalne svesti kod Robija može u određenim signifikantnim situacijama dovesti do poremećaja ključnih humanih parametara jedne ekipe. Zamislimo situaciju da Robi u klubu mora da bira između Srbina i Hrvata. Ako bi izabrao Srbina, mnogi bi rekli da je do toga došlo iz prostog razloga što je u njemu proradila krv čačanskih livada. Pak, s druge strane, ako bi izabrao Hrvata, oni nacionalno ostrašćeni bi rekli da je to zato što je pratio tisućljetnu ideju o neovisnoj hrvatskoj državi.
Ratko Dostanić. Družio sam se s njim neko vreme, ali mi je veoma smetao njegov nadasve indiferentan pristup oblačenju. Sećam se, jednom je na press konferenciju došao u belim Cesare Paciotti cipelama, noseći crno Hugo Boss odelo. Zamislite kako su se tada njegovi igrači osećali. Njihov trener, vodilja u fudbalskom životu, ne ume da uklopi boje. U redu, na prvi pogled deluje nebitno za analizu fudbalskih eksperata, ali zamislite kako bi se takva osoba našla u situaciji da mora birati između zonske odbrane i presinga. Verujem da bi se pogubio kao Raća Petrović na premijeri "Madam Baterflaj". Suma sumarum, dobar je on čovek, ali ima problem s fokusom.
Sinišu Mihajlovića sam upoznao na pripremama 1992. godine, dok smo još uvek bili mladi i lepi, a sada nas uz lepotu i mudrost krasi. On je od mene tri godine stariji, ali je uvek pokazivao određenu dozu nezrelosti, kako na terenu, tako i van njega. Kad smo se prvi put upoznali, hteo je da šamara momka koji je skupljao lopte, samo iz razloga što mu je ovaj rekao da nema razloga da se ljuti što mu je majka Hrvatica. Po mom skromnom mišljenju, ne samo da nema razloga za ljutnju, već to može preokrenuti u svoju korist. Neka izvuče najbolje s obe strane i to implementira u jedan potpuno novi preferencijalni pristup. Iskreno, mislim da je jedina granica Siniši - on sam.
A šta za sebe da kažem... trudim se samo da dam svoj doprinos konzistentnom fazvoju fudbala u Srbiji - od Žitorađe do Čantavira. Cenim trud mladih ljudi i njemu se radujem. Takođe, volim šetnje našim parkovima, dok u miru ptičjeg cvrkuta, analiziram što nam fudbal svakog dana donosi.
