1. lice množine kao osnova vickaste replike na nečije persiranje

Ishrana sujete nikada nije bila tako nutritivna. Kenjam. Pitajte Gocu Tržan.

Uglavnom, iza ovog pomalo i zbunjujućeg naslova, krije se retoričko sredstvo koje pretežno koriste oni ljudski i najčešće muški primerci koji su, iako zašavši u izvesne godine, zadržali mlad duh i opšte prisustvo kuloće te iste i potenciraju. U razgovoru su dopadljivi sagovornici, prekaljeni šmekeri sa uvek novom pričom ili savetom u vezi rendom stvari u rukavu, vazda raspoloženi za šalu i zajebavanciju a neretke su i pojave koje uključuju ruku na ramenu, frazu “Da tebi (titula+kul nadimak) nešto kaže...” i onaj osećaj nekakvog uzajamnog poštovanja zajebanosti trenutka.

Sve je ovo, razume se, ono što jedan nesluteći sagovornik može da pomisli iz iskustva razgovora sa gore opisanom personom. I verovatno je iz tih ali i drugih razloga i poštuje. Tu, međutim, i dolazimo do glavne svrhe fenomena iz naslova. Jer, kao i sve ostalo što naš iskusni keršme servira svojim sagovornicima i ovde je u pitanju još samo jedan bedan pokušaj da se kroz lažnu prisnost sa istima dalje produbi ono poštovanje prema njemu, a koje je možda i jedina stvar koja telu daje elektricitet života. Kenjam. Pitajte Ivana Ivanovića...