442 do Beograda

Probudi se Momčilo jednog jutra sav pogubljen u nekoj vukojebini, i onako izdeprimiran, sa bolovima u čeonom režnju, reši da sam sebe kazni, tako što će da provuče kroz sevdah za Paulu Horvat, brojeve koje su mu se prikazali u delirijumskom snu prošle noći, i uplati ih u narednom kolu Loto-a...
Polako se prisećao predhodne večeri...
Prebuta se po džepovima tražeći hemijsku olovku koju je predhodnog dana drpio od baba sere na BAS-u nevoljno joj dajući autogram na rolni toalet papira u zamenu za pišanje na istoj, nemajući 50 kinti za plaćanje male nužde, iz revolta joj ukrade i pelikan gumicu...
Znao je da nije higijenski držati gumice u javnim pisoarima, ali kako se dotična tu zatelka, a služi za brisanje, oči videše, ruke ne ostaviše...
Licem široko razvučenim u osmeh, jer je zajebao babu, peške odšeta do konjarnika da s prijateljima tirumfalno popije pivo ispred drakstora...
Zatekao je tu Juru Stublića, Nešu leptira, Boru čorbu i on četvrti... Znači 4!
Naručili su po pivo... Znači 4!
A imali su smo 2 cigare pa su pušili partizanski... Znači smešnih 2!
Posle nekoliko dimova, Bajaga se zakašlja i reče:
- Joj, smešnih li brojeva, ajd da uplatimo loto!
- Jok, bolje napiši pesmu, jebem te u usta žvlava...
- Nemaš pare za wc a kamo li za loto, daj idi negde izgubi se...
- E, moj druže Beogradski...
- E, moj druže Zagrebački...
- Idi Bajaga, al' Vrati se...
I tako... Momčilo ode i napravi hit negde bogu iza tregera ali morao je da se vrati u Beograd ali tamo daleko je bilo 442... ispred drakstora...