Prijavi se i podrži autore glasanjem, komentarima i okušaj se u definisanju svakodnevnih izraza i pojmova.
Prijavom potvrđuješ slaganje sa uslovima korišćenja.
Poništavanje prevare u slučaju kad su oboje preljubnika zauzeti.
-Ali ja imam dečka.
-Pa i ja imam devojku, znači to se ne računa. Anulira se.
-Pa ima neke logike.
Iako okarakterisano kao barbarski čin u mnogim društvima, pišanje u kadi je jedna od najplemenitijih aktivnosti u wcu (posle masturbiranja, naravno). Kada ovoj aktivnosti dodate takmičarsku notu, dolazi do njenog pravog izražaja. A ako već govorimo o takmičenju i isključimo suhoparnu pišanciju po nožnim prstićima, najveći izazov koji možemo postaviti je provlačenje mlaza kroz krugove napravljenje od šaka, pritom pogađajući u srž odvoda. Nakon uspješno obavljenog zadatka, povlačimo se hitrim pokretom jer je naš cilj konačno ispunjen.
- Sine, da li je moguće da si uspio da se okupaš za svega 3 minute.
- Bježi tamo kevo, uspješno sam izveo najzahtjevniji manevar u kupatilu otkad praktikujem pišanje u kadi. Od sutra samo strogo brčkanje u kupki, pripremi mi bath bomb od divlje ruže što sam kupio u Dm-u i sačuvao za ovaj svečani trenutak.
Zdravo svima, zovem se Mikael i rođen sam 1923. godine u Rozvadovu, tri nedelje pre vremena. Moji roditelji su bili nastavnici nemačkog jezika u osnovnoj školi u Rozvadovu, a ja sam za jednog šesnaestogodišnjaka, zbog jako krhkog zdravlja, veći deo svog života proveo u kući prikovan za postelju. U školu nisam išao, kao sva ostala deca, već sam imao svog privatnog tutora koji bi me posećivao, a napolje bih izlazio samo uz pomoć kućepaziteljke Elze, žene koja bi brinula o meni po ceo dan dok su roditelji odsutni. Prijatelje nisam imao.
Nekoliko dana pre Božića 1937. godine roditelji su odlučili da me odvedu i ostave kod dede i babe na selo. Rekli su da će mi prijati promena, iako su zapravo samo želeli da na par dana zaborave na mene, bukagiju koja im ja vezana za noge već petnaest godina, i da se na par dana osećaju kao svi normalni ljudi. To su i uradili.
Roditelji moje majke, moji deda i baba, Jona i Vilma, su me jako voleli. Jona je bio stočar i ceo svoj životni vek je proveo na selu. Imao je ogromno imanje, ženu i jedno dete, moju majku, i bio je pravi stoik u pravom smislu te reči.
Na selu mi nije bilo bolje, ležao sam u postelji kao i uvek svaki dan, i retko kada bih izlazio napolje. Deda i baba su se brinuli o meni. Jedno kišno jutro moj deda Jona je došao da me poseti dok sam ležao u krevetu. Seo je pored mene i rekao da je malopre išao da obiđe sve životinje koje je jutros rano nahranio i da je u ambaru video nahranjenog vepra koji leži a da se na njega popeo poveći pacov i da mu sedi na leđima.
...
Čovjek krotke prirode koji se ne upušta u malograđanske spletke. Ne basta mu da zajebe i prevari, pravi rob morala. Ma, ženu da mu jebeš ne bi se ljutio.
- Evo ti onih 50 ojra što ostadoh dužan prošle nedelje tebra. Rekoh vraćam danas a Cile nikad ne laže. Hvala još jednom.
- Opa dečko ti baš nikom ne podmećeš nogu, a? Ako ako. A ne kao neki, sad će godinu dana kako mi onaj lutor za stolom do vrata duguje nekoliko stotki. Aj plaćam ti pivo, sjedi.
Opravdanje za inferiornost prema nekorektnom ponašanju autoriteta.
Od kad se to radi i šta mi tačno čestitate?
U ostalom od kad srbi pravoslavci bilo šta čestitaju?
Mi kažemo Hristos se rodi, objavljujući time čin dolaska sina božijeg među ljude i odgovorimo sa vaistinu. To mu valjda znači istina je.
I šta mi onda idioti jedni, pomodarstvu skloni ceo dan šaljete čestitke i pozdrave??? Esam se ja možda porodila? Nisam. A čisto da znate nije još uvek ni devica Marija, majka Božija. To će tek sutra da bude. Pa strpite se malo. I prestanite da oponašate sve što vidite na televiziji!
Čast i privilegija svakog irvasa je da na kraju godine bude izabran i da se nađe vezan za sanke Deda Mraza.
Dug je put do uspeha. Hiljade i hiljade pretrčanih kilometara. Ozbiljan trening, velika odricanja i pre svega pravilna ishrana samo su neki od preduslova koji opet ne garantuju siguran prolaz u Top 6.
Na kraju svake godine, dekica iz Laponije sa svojim pomoćnicima organizuje takmičenje na kojem će odabrati šest najspremnijih, najbržih i najizdržljivijih irvsa sa kojima će krenuti na dug i naporan put sa ciljem da obraduje mališane širom sveta.
a sada sledi obraćanje Deda Mraza:
Kao i svake godine i ove je bila velika borba, bilo je teško odlučiti se. Nemojte da se predajete već glavu gore. Tu je i sledeća godina, i godina posle nje...
A sada bih zamolio da mi se pridruže Beli, Pirgavi, Rudi, Kopitar, Brzi i Rogonja. Pozdravite se sa prijateljima pa se vidimo ujutru.
Jelena,
Ovo je tvoj prvi Božic u novoj kući tvojoj. Ono zbog čega ti se obraćam jeste ovaj novi hrišćanski praznik. Ti znaš da smo mi uvek Koledo, mlado Sunce na današnji dan i njegovu pobedu nad mrakom, obeležavali.
Uradi sve kako ti tvoja nova vera nalaže, ali ne zaboravi i naše običaje.
Ujutru pošalji muža u šumu po blagoslov zemlje, neka ti donese grančicu drveta u zimi okićenog runama zlatnim i znakom života. Hrast je naše drvo. Ti unesi malo sena i slame i stavi ih pod sto na kome ćete obedovati. Sa senom u kuću uneseš i sene naših predaka. Kad budete jeli, pomisli na njih i pusti mrvice pogače da padnu na pod. Kako bi se duše onih koji su bili, spojili sa dušama onih koji jesu, i onih koji će tek biti. Žito je ono što kruži.
U pogaču umesi zlatnik kako bi se bogatstvo u ljudima prelilo i na njihov rad. Pusti pogaču da se vrti među tvojim ukućanima, kao što se zlatno Sunce vrti.
Zabavi decu igrama o životinjama, jer Majka zemlja jednako voli svu svoju decu. Nek se iza tebe čuje stalno pijukanje, mnjaukanje i blejanje...
I najvažnije, uveče, nad ognjištem, zapali grančicu badnjaka, reci mu:
Koliko varnica, toliko parica!
Koliko iskrica, toliko srećica!
Koliko vatrica, toliko sunaca!
I Koledo će ti dati mnoga Sunca da vas dugo greju.
Božić. Najradosniji hrišcanski praznik. Nije to neka tamo nova godinica (obrnula Zemlja još jedan krug, koga boli kurac), već nešto mnogo ozbiljnije. Božić slave samo najveći vjernici i patriote, kojima je Gospod u srcu.
Naravno, ne može ni da se slavi kao neki boldovan svetac, nije dovoljno napisati fejsbuk status i time ispuniti dnevnu kvotu patriotizma. Tradicija se mora poštovati.
Na Badnje veče vjernici se skupljaju oko vatre, i tu počinje ritual. Iako će većina tih vjernika ostalih 364 dana u godini reći da ne sluša Baju Malog Knindžu i da je on seljak, Božić je vrijeme ljubavi, mira i tolerancije, pa će sad prihvatiti Baju kao bližnjega svoga, odvrnuti ga do daske i pjevati svaku pjesmu sa njim od riječi do riječi.
Iako poste, vjernici će se nalivati polu smrtonosnim dozama alkohola, jer kao što svi znamo, grijeh se nalazi u čovjeku i valja ga se riješiti uoči ovog svetog dana, a alkohol se i onako koristi za dezinfekciju. Oni koji se skroz očiste, nekad znaju i da se valjaju po travi, odajući počast bebi Isusu koji se rodio na travi u jaslama.
Naravno, pucaju petarde, vatrometi, razno malokalibarsko oružje a u nekim krajevima se vadi i teška artiljerija. Ovim gestom vjernici podsjećaju kako je sudnji dan blizu i kako grešnici trebaju da se pokaju dok još nije kasno. Ako nekog pogodi koji zalutali metak, to je Božija volja, nema tu ko šta da se buni. Kad dođe ponoć, muški vjernici požure da čestitaju lijepim mladim vjernicama prvo i da se izljube sa njima, jer je ipak Eva ta koja je uzela jabuku prva, i ženama je za nijansu potrebniji oprost grijehova.
Iza ponoći, kad se izađe na ulicu, može se osjetiti miris baruta, povraćke i dima od cigara. Zar ne miriše pravoslavno?
Na Božićno jutro vjernici ustaju oko 15:00, podočnjaci im budu do članaka, u ustima ko da im je neko umro, i tad krenu da šire pravoslavlje, jer kad ih vidi takve, čak i komšija musliman će da se prekrsti. Pred ukućanima promrmljaju "Hrstsrodi" i odu u kupatilo da povrate.
Srećan ti rođendan, Gospode!
Na Badnji dan ustanem, baka nije još ispržila kajganu, jer se posti, a nema ni crtanih na TV-u, jer TV nije još izmišljen. Otac izbacuje krmelje iz očnih duplji i dohvata sekiru: idemo u šumu po mrklom mraku, dok komesar, drug Janko još spava. Otac kaže "ne bih na letovanje na Goli Otok". Otac je veliki šaljivdžija. Noge mi upadaju u sneg do kolena, hladno je, otac puši usput i teško je razlikovati da li mu iz usta izlazi dim ili vodena para. Cerić klone pod snažnim zamasima sekirčeta. Vraćamo se domu.
Na dan Božića komšija Mašan tradicionalno ulazi prvi u kuću: on je položajnik. Majka kaže da treba da nađemo nekog mlađeg, ali otac kaže da je važno samo da nije oženjen. Mašan ima 57 godina i bole ga leđa kad se sagne da prodžara vatru. Izgovara ritualne reči na brzinu i seda za sofru. Lomimo pogaču i baka pronalazi novčić. Baka je stara i otac označava pogaču, tako da ona pronađe paru, jer joj ovaj Božić može biti poslednji. To govori već 10 godina.
Ja sa decom napolju pravim sneška. Komesar Janko zalazi po selu i svakom Snešku docrtava petokraku.
Majka kaže da treba da uzmem da učim, jer šta radim na Božić, to ću raditi cele godine. Kažem joj da je onda logično bolje da ne učim, ali majka ne shvata i udara me forhendom po potiljku i kaže "nemoj da ostaneš samo sa predškolskim kao ja, završi 4 razreda".
Napolju se grudvamo i igramo četnika i partizana. Ja sam obično četnik. Otac me gleda kroz prozor i smeši se krišom kad hedšotujem partizana.
Predveče baka ispriča neku anegdotu iz balkanskih ratova i onda se svi smejemo, iako nije baš mnogo smešno.
Stop prodaji badnjaka na trafikama: vratite mi moj andergraund Božić!
Klizeći po vašim finansijama, obično prispeo u vaše sanduče u vreme najradosnijeg od svih hrišćanskih praznika.
Ne i na vašu radost, jebiga.
PA OCA VAM JEBEM, ZAR VAM NIŠTA NIJE SVETO, BRE?!?!
- Ćale opet flipnuo na post, a, kevo?
- Ma jok, sine, nego mu stiglo obaveštenje iz Rajfajzena o refinansiranju duga, izgleda da ćemo svi da postimo malo duže ove godine...
- Žemo, kevo, ionako su mi se smučile ove iznutrice što jedemo umesto mesa, heh.
Paljevina individua, sa elementima ložane. Rabi se isključivo okolo Božića jer i nema nekog smisla tokom ostatka godine, heh.
- E brate, oćemo večeras do Hrama da bacamo petarde u vatru? A? Oćemo?
- Alo, Badnjak, ugasi se malo, imamo 30 godina obojica, ne ide više da radimo ono od pre 15 što smo radili...
- Pa dobro šta ćemo, onda?
- A ima neki božićni turnir u Doti, mi pravoslavni protiv katolika, ima da im jebemo milosnu majku!★★★★★
- Bog ti pomogo, lepi gospodin, el ima neki dinar? Sam' za kartu do Bijeljine, majkemi, sad iziđo iz bolnice, ajde živtija blablabla...
- Ah, pa naravno, sumnjivo izgledajuća pripadnice romske nacionalnosti! Koliko staje bileta za vaš transport do pomenute destinacije?
- Pa šta znam, kume...ko'kokoda i taaako...
- Ah tako znači, dakle cena varira okolo najradosnijeg nam od hrišćanskih praznika?
- A?? Koga, bre??
- Ajde, bre, što si Badnjak, ložim te malo, eo 50 dinara i srećan ti Božić, hehe.
- E fala i da pušiš kurac, lepi gospodin.
Božićne muzičke stolice.
Prvo se umesi testo pa se zapeče u rerni i na kraju se uz Oče naš česnica vrti u krug. Kad se molitva završi pristupa se procesu otkidanja parčića iste u cilju da se ne ostane praznih ruku. Svakako samo je jedan "pobednik", onaj koji izvuče paru, ali i svi ostali, bilo da su pronašli dren, zrno kukuruza ili pšenice su srećni. Naravno uvek ima i onih koji su ostali bez ičega ali ih božićni duh ohrabruje rečima, "nije ovo poslednji Božić" i "budi srećan kad su i tvoji najbliži srećni".
Božić je porodični praznik gde su crne misli i nesreća najstrože zabranjeni.
Budite srećni i volite se.
Devojka u čijim rukama je svaka puška ubojita.
A: Nisam kupio Viagru..
B: Ma daj šta će ti, sad ćemo to da sredimo...
A: Ma ne razumeš, zašao sam već u određene godine u kojima muškarac ima problema sa tim bez obzira na zdr.....op..op...op ŽIV JE!
Zatvorsko dvorište.
I ovaj Božić, deseti po redu, proslavio sam u krugu prijatelja. Bilo je lepo: po tlu je bila razasuta slama, po njoj suve šljive, smokve, čokoladne bananice i ostalo prigodno voće, a u sva četiri ćoška bio je bačen po jedan orah. Osoblje je u cevima imalo zadenute badnjake, svi smo bili veseli i praznično raspoloženi i zajedno otpevali "Oj badnjače, badnjače". Onda je nadležni duhovnik preko razglasa nadahnuto besedio na motiv "Stojte u slobodi kojom vas Hristos oslobodi", pa smo opet zajedno pevali, ovoga puta "Božić, Božić, blagi dan" (osoblje je imalo tekst, nama su zaboravili da podele. Valjda će se sledeći put setiti). Na kraju nam je lično upravnik čestitao praznik tradicionalnim pozdravom "Uskrs Vaskrs", posle čega je iznenada došlo do nekih smetnji na razglasu, a nas su otpratili u toplinu našeg zajedničkog doma.
Za Uskrs su nam obećali da će, u duhu osavremenjivanja, biti uvedena i izborna opcija šetanja kaunterklokvajs. Jedva čekam.
Poznata ličnost koja se pojavi na otvaranjima objekata, ne radi ništa, pokupi keš i ode kući.
-Jel si video Djokovića, pojavio se na otvaranju nekog salona za masažu u Šangaju, reko dài lái huáng, uzeo milion evra i otišo. Ko položajnik jebeni
Gost koji ti se rano uvali na gajbu i nikako da ode svojoj.
- Deder još po jednu!
- Ajmo, Milisave polako kreni kući, da ne palim krpe, od jutros si ovde, nema više ničega. Milka, isprati gospodina položajnika.
- Ama Hristos se rodi!
- Danas je peti jun.
Eufemizam za remećenje javnog reda i mira za bogate i moćne ljude.
Navaliti na hranu halapljivo kao siroče pred više od 10 nepoznatih prisutnih ljudi.
- E koj kurac vodismo uopšte ovog tvog burazera. Svaku slavsku trpezu pomete kao međed pčelinju košnicu. Vidi, pojede svu kuminu gibanicu. Blago me sramota.
- Ta pusti ga. Bio je vegan godinu dana pa mora da nadoknadi.
