Prijavi se i podrži autore glasanjem, komentarima i okušaj se u definisanju svakodnevnih izraza i pojmova.
Prijavom potvrđuješ slaganje sa uslovima korišćenja.
Višnja na vrhu šlaga. Završni udarac na koji nije ostavljen prostor za repliku. Ne može više, preliva. Sah-mat.
- A što si toliki skot?
- Bili smo pijani...
- Poserem vam se usta i nagazim petom. Majmune
__________________________________
- Eh Dragice ostade ti sama...
- Ostade, nagazila sam petom džukelu, pa nek ide sad kod one njegove kurve i ona je umrla proletos, taman!
Razdvajanje društvenih slojeva na stratištu za vrijeme holokausta.
- Židove sprijeda da smo sigurni, Rome što dalje od Židova da im ne bi ukrali nakit (treba poslati blago u Švicarsku) crnce stavi blizu zida jer se mrlje od krvi slabo vide na crnoj i ne zaboravi ih nabacati pored jezera da napravimo branu; Goebbels mi je rekao da nemamo dovoljno novaca za nasipe i da ne možemo opet raditi rebalans proračuna.
Jesi razumio, Hans?
- Jesam, Hitleru. Vidim da ste pravi umjetnik, trebali ste biti više od soboslikara.
- Hans, uzmi neko dobro uže. Trebat će ti koliko si mi se uvukao u šupak.
Mesto u zapadnoj Srbiji koje svakog decembra poslednjih dvadesetak godina ozivi zahvaljujuci deci iz gimnazije Jovan Jovanovic Zmaj koja idu na hor kod legendarnog profesora Jovana Travice.Na svaki pomen Krupnja horisti iz gjjz sete se tih 7 dana satkanih od lepih trenutaka provedenih sa dobrim ljudima. <33
Uzmeš kabel i zadaviš se.
Stranice seljačkih kola koje se koriste kada se prevozi seno, tada menjaju kanate. Takođe i lestvice ili stube.
Najebati se nekome kevice baš onako žestoko.
De je onaj klinja, ima da mu ispomeramo bubrege kad ga nahvatamo.
Čovek čija se žena zove Mira.
Ponekad na jednu Miru dođe više od jednog Krešimira.
Fraza s kojom dajemo do znanja da zaključujemo razgovor; da osoba s kojom pričamo nema pravo na repliku već da mu jedino preostaje prešutno kimanje glavom. U slučaju inzistiranja na dodatnom objašnjenju, dolazi do zrcanja iskri, a u ekstremnim situacijama do istjerivanja pravde u vidu poruke u boci, batina koje ti ukazuju na undo te sličnih diplomatskih metoda.
- Ko je ona mala s leopardovim uzorkom. Malo je kurvasta, takve volin.
- To mi je sestra, redikulu.
- Pa moga bi mi sredit jedan blajv, hehe.
- (žvajz).
- Pa šta se ljutiš, samo sam se zajebava.
- I ja mislim.- Opet mi falia bod za prolaz. Uvijek sam kurčeve sriće. Dokad više, Bože?
- Jesi završia s invokacijom?
Ostavi te priče za fosile; nemoj mene barunisati.
Jel' jasno?
- Znaš me, samo sam se htio malo požalit.
- I ja mislim.
Eufemizam za prisloniti cijev na glavu.
- Gospodine, ne možete ići tamo. Tu je privatan ulaz.
- (vadi pištolj) Je li treba promasirat sljepoočnice?
- Nisam vidio da imate propusnicu.
- I ja mislim.
Ortak iz kraja koji ima u mozgu sve ribe od 7 do 77... njihova imena, prezimena, matične brojeve, omiljenu boju, kad se prvi put natakla na onu stvar i sve potrebno.
-Zipa onu malu, Šazam buraz, aktiviraj se!
-Ma mala Mandićka, ide u Jezičku... drugi srednje, idi u kurac i ti si srozao standarde.
Ako bismo ljudsku reakciju na nešto smešno metnuli u skalu od "idi skoči sa Savskog mosta" do "HAHAHAHAH NEMA ME", reakcija opisana naslovom bi stala negde odokativno na sredinu. Niti ima potrebe sarkazmom podjebavati sagovornika jer je ipak drmnuo moždane žice za prepoznavanje humora, a prosto umotavanje u prezle niti je prirodno, a verovatno ni očekivano.
Ovu pojavu često prati prevrtanje očima.
Izrabljeni dušek.
Da se držimo uputstva proizvođača i prevrćemo dušek na 6 meseci možda bi preventirali gaz, ali da li bismo bili Srbi?
Prvi put je slučajno ali ispadne dobra fora.
Drugi put...onako.
Ako ponovi, a svakako će uraditi i stoti put, to obara...smara...otupljuje sva čula i posere se u gušt.
Spašavaj se ko može.
- Nemoj da zovemo Kaću na karaoke. Prošli put .... sećaš li se....
- Nemoj dalje!!! Šta da radimo? Već sam je pozvao.
- Reci da smo umrli i iznajmi drugi kafić.
Laka žena, plavuša, mršava.
Ironija upućena profesionalnim jebivetrima i lezilebovićima.
- O komšo, ima se može se!! Koliko si uvis dozidao na ploču, toliko si izdubio za dvorišni bazen.
- O komšija, da ste zdravi!! Eto dovršavam...žena i ja idemo u penziju. Rmbali smo po Švedskoj ali ćemo u Srbiji da uživamo. Biznis smo preselili ovde i ostavili ga deci...
- Lako je tebi ... ja sam se od tehnološkog viška pretvorio u tehnološki otpad.
- Pa lepo sam zvao i tebe i ženu čim je udarila inflacija. A vi, kako ste?
Rode se normalni ali se zaklone od života i umru blesavi.
Mama mu je nosila ranac do škole, tata od škole do kuće. Bio je u raju od malih nogu jer mu je brat olakšao odrastanje u surovom prigradskom naselju. Nikada nije saznao kako je kada ti stariji otmu novu novcatu moltenku i još ti ne daju ni da igraš, kada ti nadenu ružan nadimak i blamiraju pred devojčicama…..
Završio je isti faks kao i brat, doduše to je trajalo troduplo duže. Bilo mu je čudno što ga roditelji tapšu po ramenu svaki put kada obnovi upis godine. Bratovljevo “soljenje pameti” je bilo jedina cena koju je plaćao večitom studiranju.
Devojke ga nikako nisu htele. Ruku na srce, nije ni on njih.Kladionica je bila centar njegovog univerzuma. Tamo je upoznao Milicu, lokalnu devojčicu i jedno bezazleno veče se produžilo u pijanu noć i mnogo meseci kasnije je njoj donelo mnogo besanih noći.
Venčanje je bilo skromno ali je rođenje kuronje proslavljeno kako dolikuje. Svi su nešto dobili: unuče ili bratanca. Jedino on nije shvatio da je “dobio” porodicu. I kako bi? Za njega je putanja od mezimčeta do muža i roditelja bila nepremostiva.
Utoliko mu je bilo lakše da na proslavu prvog sinovljevog rođendana vozi svoje roditelje do Velike Plane. Milica je vrlo brzo skontala da život u velikom gradu nije bajka koju je sanjala i vratila se “kod roditelja”. Iz početka je mislila da je privremeno, ali nekoliko godina kasnije je ta “privremenost” postala način života.Diplomirao je taman pred sinovljevu malu maturu. Tako je od obične, postao školovana budala koja je nepismena za život.
Protok vremena je prihvatao jedino kroz smenu liga, prvenstava, olimpijada, otvaranje i otvaranje lokalnih kladionica, spadanje sa konja na najeftinija piva, švercovan duvan i sumnjive brlje ispod tezge.
Život mu je konačno okrenuo leđa kada su mu se roditelji razboleli. Nije mu smetalo da svaki put cima sina da ih vozi do bolnice. Šta će kad mora?! Nema auto. Na brata je odavno prestao da se oslanja jer se mučki odselio u Kanadu.
U četrdesetim je počeo da poboljeva. Tada se prisetio Milice. Ta žena se vremenom neobjašnjivo prozlila jer ga je blokirala. Sin nije. Iz početka je “znao za red” ali ga je na kraju mučki smestio u starački dom.
Dreždi na terasi po ceo dan, puši i bleji u soliter preko puta. Tamo se dešavaju neki životi. Svima se nešto desilo osim njemu. Kad mu pljuga dogori do usana ili dok mu se menjaju pelene, njemu bljesne da je ceo život izvozao bez ijedne generalne. Jetra mu otkazuje, šećer ga izjeda, šlog ga je prikovao za invalidska kolica…
Konačno shvata da je kasno za generalnu. Ignorisao je sve znakove upozorenja i uporno je vozio slepom ulicom. Brzine nije menjao, šoferku nije nikada oprao, u retrovizor nije nijednom pogledao. ..Rikverc je bio njegov način života. Kako bi bilo da pun gas?
Neverovatno! Ovo jos uvek niko nije definisao. A znam i zbog cega. Verovatno da je katanac bio otkljucan, ali sta cemo sa onim katancima koji zakljucani stoje na ormaricu u kome je gaza i zavoj za prvu pomoc da ne kazem hitnu pomoc. Pa pre ce i ta hitna pomoc doci dok vi nadjete kljuc ili obijete orman ,ili u slucaju da ste povredili ruku onda jednom rukom treba otkljucavati.
Tipičan predstavnik acab generacije otelotvoren u vidu mršavog, visokog tipa, sa kačketom/šeširom sa slikom kanabisa, trenerkom i najk pederušom/torbicom. Simke obično ide u srednju mašinsku i po hijerahiji je na najvećem stupnju u isto toj školi. Kod sebe uvek ima rizle, ličnu kartu i paklicu marloboro tač cigareta, eventualno i kesu sa "gudrom" sumnjivog kvaliteta što je dovoljno za jedan prosečan dan u životu svakog Simketa. Njega možete lako prepoznati, često vreme provodi u kladionici i u takozvanom hudu, kako on voli da naziva prostor ispred svog solitera, a katkad ispred srednjih i osnovnih škola. Simketov muzički ukus često varira od narodnjaka, psihodeličnog trensa, repa/trepa. Sve u zavisnosti od toga šta trenutni trend nalaže.
Sam po sebi, simke tip lika obično obuhvata široku lepezu likova, simke može biti gaser, huligan tip navijača, lokalni lerdi, dizelaš...
Omiljeni filmovi su mu južni vetar, šišanje, rane i paklene ulice i često idole traži u likovima iz pomenutih filmova, koje veoma često citira. Omiljeni tip devojaka su mu mimi mercedes tip devojaka, takozvane "ribe iz kraja". Simketov krug prijatelja odnosno "ortaka" je relatovno ograničen jer često "bleji" sa sebi sličnima, bude tu i par "pulena" - likova koji su nedovoljno spremni da preuzmu tu titulu, ali "bleje" tu sa razlogom da se obrazuju u tom smeru, jer misle da zaslužuju da postanu još jedan Simke.
Izraz patentiran od strane beogradskih gasera, još jednoj od podgrupacija acab generacije. Instamić ima svoje podslengove kao što su: mić, mićgra, tamić i kao takav predstavlja još jedan od slengova za popularnu društvenu mrežu.
Simke: E matori, jesi video šta ona mala ana izbacuje na mić?
Andrej: Na šta izbacuje? Ne razumem šta mi govoriš.
Simke: Ma brate mić, tamić kako ne razumeš moj sleng matori, mislim na instagram.
