Prijava
   

Postrančiti se

Što je prije 500 godina bilo - poturčiti se, prije nekih dvjestotinjak - pokatoličiti se, danas je to postrančiti se.
Pojednostavljeno, obući neke boje, a da nisu tvog omiljenog fudbalskog kluba, već tamo neke stranke samo da bi dobio posao. Prodati sebe i svoje prijašnje ideale za vreću brašna.

-Šta je sa Markom, kakvim ono kurcima maše?
-Ma pusti ga, postrančio se, obećali mu posao.

   

Bugarski komarac

Samo po leđima cepa u usta ga jebem

- Ma koja Bugarska bre, komarci su im isti kao i oni, ista je to krv, samo s leđa

   

Kragujevački skadar na bojani

Kad uđete u našu bivšu, i buduću, prestonicu, sa severa, iz pravca Batočine, i prođete Filip Kljajić, fabriku, propalu, privatizovanu, propalu, s jedne strane i Halu, khm, Jrzero, s druge, i čim vam cigančići, bome i ne baš cigančići već debele cigančine operu šoferšajbnu, brzo ćete, nastavljajući dublje u grad, da li se ukotvljavajući u njega ili nastavljajući dalje prema Kraljevu, naići, posle prvog semafora, i čekajući na drugom, na oveću, noviju, zgradu, s desne strane, zgradu koja dominira prostorom, zgrada koja deluje da kao samo što nije završena i spremna za useljenje, u skelama zgrada je, vas u skelama bila je, ali ostale su dole i dalje skele neke, ama uporne skele neke, skeletine, skelti, skeleti, skeletoni i skeletori neiskorenjivi. Heh, pomislićete, vi neovdašnji, ok, gradi se i ovaj Kragujevac, zgrada ko zgrada, poveća malo i ništa to ne bi bilo neobično da se ta zgrada uopšte ne završava niti useljava godinama već, evo niko i ne broji više godine, to stoji na 99 posto ko napunjena baterija i nikako da mrdne do 100. I ajde sve, al najčudnija stvar su te skele, i na trotoaru skele, smetaju skele, nizašta skele, tu-skele-kao-takve-skele, eto dovode decu iz škola kad oće da im pokažu šta su skele za čas iz OTOa u prirodi ah što bar ne pomere skele ako neće da završe zgradu, godinama prolazim ispod skela i kaplje voda ljudima na jakne ili na šta već nose, na kapute, na ćele, na skele koje ispod ljudi nose negde (to su skele br. 2) kaplje, kaplje sa skele (br. 1) i cevi skelne oko tebe smetaju ti nekako zarobljavaju loše, loše skele

Šta je razlog nezavršavanja ove zgrade i svojevrsnog statusa kvo znao sam ali zaboravio jer je neka klasična priča lokalna građevinsko lopinska i boli me kurac više šta je ustvari u pitanju, znam jedino za skele, skele.

Uzidavanje kao u pesmi kapiram da ne ide, ali da, pre neku godinu pala je i žrtva, neki mlađi lik se napio, otišo da piša valjda tu i pao negde sa visine i poginuo ama ova građevina se ne dovrši i pored toga, natrpajte silikon u prozore napravite ogromne veštačke sise na zgradi da dočekuju na ulazu u grad, zvaće se posle sisata zgrada, biće turistička atrakcija, dolaziće mađarski erotski sajam kod nas i neka kaplje mleko i kreč odozgore na ljude, milkšejk nedeljom ali nek bude konačno završena, zaokružena hehe i bez prokletih skela konačno, skela babuskera skela kad u tom prolazu neko sporo ide moraš i ti iza njega sporo da ideš ili da pretrčiš neoprezno ulicu ili da skočiš uhvatiš se gore za šipku od skela i nogom bam u pešaka ispred tebe bam.

Oktobar fest 2018

   

Srpski socijalizam

Na samom početku želim da objasnim nešto da ne bih stvorio zabunu. Ne, pod ovim terminom se ne misli ni na kakav politički pokret levog bloka već na stil života koji i dan-danas živi dobar deo stanovnika ove napaćene zemlje. Na pomen socijalizma ljudi u svetu obično prvo pomisle na Karla Marksa, rusku revoluciju, neke afričke i azijske gerilce koji se kolju po svetu za boga pitaj zašto, a ovi naši na neka "lepša vremena" kada je sve bilo zdravije, lepše i bolje.

Dakle, kao što sam već pojasnio naš, srpski, socijalizam nema nikakve veze sa bilo kakvim političkim težnjama i promenama, već se danas ogleda isključivo u nekim navikama koje se jedino mogu objasniti nekom vrstom nostalgije, žalom za prošlim vremenima. Populacija koja praktikuje ovaj "stil" obuhvata pretežno one generacije koje nisu imale puno vremena da uživaju u čarima bivše države, nego su svoju mladost potrošile na ratove, inflacije i tranzicije. Dešava se da ovaj fazon furaju i mlađi ali to su neki hipsteri, budale. Prvima je nametnuto, drugi misle da su kul.

Sam taj "srpski socijalizam" se ogleda u svakodnevnom ponavljanju određenih aktivnosti kao što su na primer: rano ustajanje, jeftin duvan i ispijanje kafe i rakije na prazan stomak, kenjanje i odlazak na posao. A tamo radosti. Firma koja je u govnima zadnjih n godina. Sjebao ju je Sloba, žuti su je privatizovali jednom, a sad ovi hoće ponovo. Radnici nisu primili platu od kako je firma pukla poslednji put ali se ne žale. Plavi mantil na leđa, pa ispred firme i tu malo štrajkuju malo organizovano prodaju domaće prozvode koje im šalju roditelji sa sela. Rakija, kajmak, suvo meso itd. Matori su ali još uvek mogu da šljakaju. Na kraju krajeva, ipak su oni radili u ono "radio - ne radio, radi mi radio" vreme i nije da su se nešto potrošili.

- Ma ja pivo najviše volim iz one flaše kao za Zaječarsko ili Niško. Još kad se sipa u onu čašu... Pa to ti je bre čist merak.
- Da bre! To ima dušu... Eh kako je mom i tvom ćaletu vrh bilo.
- Da znaš.

Oktoberfest Vukajlija 2018

   

Srpski Majkl Mur

Pošto je Dejan Lučić previše hard-kor, red je bio da i mi dobijemo neko naše antropomorfno otelotvorenje relativizacije i generalizacije za šire narodne mase. Nije se dugo ni čekalo i ono se pojavilo u njemu, Borisu Malagurskom koji, kao i njegov američki pandan sa sopstvenom orbitom, uspešno pretače lajt verzije teorija zavera na filmsko platno.

-Gospodine Malagurski, kažu da je vaš novi film o Koštunici ''Težina Lanaca 7: Prsten, zlatan lanac'' još revolucionarniji od prethodnih, dakle ni ovde sigurno niste pokušali da pojednostavljeno i jednostrano predstavite kompleksna pitanja poput raspada Jugoslavije ili da montirate intervjue tako da zvuče kako vama odgovara?
-Znate kako kažu, od Slobe do Usnice najbolje je doba Koštunice, pa sam kao i ranije, i ovde pažljivo sakupio intervjue i proverena fakta kako bih mogao predstaviti narodu pravu istinu koju će da upije u dahu do poslednje kapi.

Pisano za Oktoberfest 2018

   

Grizman u NOB-u

Partizan.
Ko šta radi - on se brije. I to duboko ispod kože.

- Druže Vojo, koji se to kurac svaki čas briješ kad si ćosav ko dupe moje Stane?
- Jes' da preskočim, pa da me optuže za saradnju s četnicima. Tako pokojni Toza preskočio, pa sad miriše cvijeće odozdo.

Oktoberfest Vukajlija 2018

   

Jedan je miluje a drugi je filuje

Spust liku koji ne zna sa ženama. Šarmantan i fin al' nema ono nešto. Hteo bi da se omrsi al' ne zna kako da postavi to pitanje.

- Baš mi je žao Milančeta, cima ovu koleginicu mesecima. Kupuje joj džidžabidže, priča neke kao viceve, 'vamo tamo al' nikako da povuče pravi potez.
- Ma pusti ga bre gledaj ovu Vinifer kakvu pozadinu ima. Dok je on miluje drugi je filuje.

   
   

Videti samo na slici

Rečenica koja razbija iluzije. Provaliti nekoga da laže ili mu otkloniti zabludu i lažnu nadu da ima neki vredan predmet ili da je bio na nekom značajnom predrkanom mestu.
Ono što se nije dogodilo u realnosti već samo čulom vida opažano na fotografijama.

1: Vidi kakvog Paćotija šetam, a tebrice? Uzeo juče šanirano, pršti na sve strane...
2: Aj beži liče, Paćotija si vido samo na slici, ovo je neko rumunsko đubre sirotiljo...

___________________________________________________________________

1: Provansa je već nešto znate. I cela ta Južna Francuska, dvorci, umetnost, polja lavande, vina, ah, kako je divno divno bilo ovo leto, sita sam se nauživala. Vožnja kroz sve te parkove i vinograde... Samo čekam sledeće godine da me grofica Poatje pozove ponovo da se smejemo i putujemo ali ovog puta Azurna Obala, ah dragi moji to će biti tek raj!
2: Molim za pažnju Agatonovićka. Skoro sam srela na Kalencu one tvoje ''zavidne'' komšije iz Zaklopače, kažu mi da si se celo leto zabila u vikendicu. I sad poturaš ove fotografije. Videla si Provansu ali na slici! Idemo dame!

   

Domaće očajnice

Srpska verzija "Očajnih domaćica", ali ne kao igrana serija, već kao stil životarenja beogradske vonabi milfare, iako tu MILF frazu opravdava samo to što joj se jedan bubuljičavi klinac iz komšiluka zagledao u aljkavo odrađene silikonske dojkare za koje je po dolasku u BeGe digla kredit, ali klinjo se ne važi, jer bi jebao i gumi štucnu da mu je pri ruci.

I dan danas nezaposlene ljanšture, nekada opsednute udajom za skućene gradske likove srednjih godina kojima je bilo krajnje vreme da ožene bilo kakav objekat za reprodukciju samo radi ostavljanja potomstva. Život im je obskrbljen kineskim kopijama raznih odećnih komada, kao i poslednjom verzijom iPhone-a ili Šljamsunga sa Alija. Vozile su se taksijem dok muževi nisu počeli da preusmeravaju sredstva na neku mlađu. Okupljaju se međusobno na Ušću u Doncafe kafiću na drugom spratu gde prepričavaju jedna drugoj koliko svaku od njih muž voli i kako im dete ide u UMS školu za talente, ili u Leontininu školu pevanja, dok se bahate ispijanjem najskuplje kafe sa menija za koju su uštekale tako što su se isfenirale kod drugarice iako su prethodno iskukale keš od žmua jer moraju kod frizera.

Drkale su pičku na "Žene sa Dedinja" svojevremeno, igrani pandan "Očajnih domaćica", radnog naziva "Domaće očajnice" (provereno, rekao mi ortak što je razvlačio kablove na setu).

- Karte na pregled!
- Jao, znate, pa zaboravila sam je u drugoj torbi.
- Neka, gospođo, u redu je, nego odlepljuje vam se "V" sa te Luj Vitonove.

Oktoberfest Vukajlija 2018

   

Loznička Beyoncé

Seka Aleksić iz najboljih dana. Sad se primila na teretanu, doduše, jebiga.

- Može li neki eksluzivitet za ovaj intervju?
- Hočete da vidite kako tverkujem?
- Evo, samo da kamerman i ja odemo na bezbednu udaljenost... može sad!

Oktoberfest Vukajlija 2018

   

Ni ANUS ni SANU

Ni dupe ni glava!

   

Marijanski rov

Jako duboka pička, te u vlasnicu iste može stati podosta stvari. Granice se ne mogu tačno utvrditi, jer ne može tu svako biti dobar geodet i doći do krajnjih njenih tačaka i zidova.

1: I kakva je Sara??
2: Druže, kad smo ušao u nju - Marijanski rov Nisam znao gde sam upao...Ništa je ne osetih...
1: Tebro, znaš, to se kaže "imam mali kurac" ...

   

Srpski Roki Balboa

Lik koji je otkrio vežbanje sa tegovima i borilačke veštine gledajući serijal o Rokiju Balboi. Može biti srednjoškolac kog su trgle prve dlake, ali je najčešće to zgubidan koji je odavno prevalio dvadesetu, ali psihički ostao u negde su svojoj trinaestoj.

U teretani se uvek gura se uz najjače vežbače, u boks klubu se gura uz najbolje borce. Iako dugo trenira, sve radi naopako, od vežbi u teretani do udaranja džaka, fokusera, bokserske kruške kao i držanja garda. Na treninge isključivo ide pešice ili biciklom, neki put i trčeći "da se zagreje" pa taman i da je -30 napolju "jer Roki nikad nije išao na trening kolima ili gradskim prevozom". Iako nema nekog vidljivog napretka, on neprestano trpa težine koje ne može da podigne i uvek traži "da ga neko isprati" (čitaj: da podigne tegove zajedno sa njim). Noge nikad ne trenira jer ka'e: "da su mu jake od trčanja i voženja bicikla, a i kad obuče farmerice niko ne vidi kako mu noge izgledaju". Gard nikako da nauči da drži pravilno pa maše glavom nasumice levo desno dok stisnute pesnice drži na grudima. Iako svakodnevno udara u džak po 3-4 sata, jedva razlikuje kroše, direkt i aperkat. Retko ga puštaju da sparinguje, a i kad se to desi, uglavnom udara u prazno i kreće se kao Braunova čestica.

Omiljena uzrečica mu je: NOU PEJN - NOU GEJN (eng. No pain - no gain, tj. Nema bola - nema napretka). Svakodnevno jede po desetak jaja, uz to popije i dva-tri živih "jer tako Roki radi" i pošto ne može sebi da priušti suplemente govori kako je "nečural" i "neće da se bode steroidima". NJegov doping je pesma "Tigrovo oko (Eye of tiger)" kojom dosađuje i Bogu, i narodu.

Zbog svog uzanog okvira, svima služi za zajebanciju i kao maskota mesta na kom trenira. Mašta o tome da se takmiči u bodibildingu ili da se bori u ringu, "ali nikako da dođe do para za neku jaču hemiju" jer "bez hemije se danas ne uspeva, bajo moj". Redovno se slika za društvene mreže pozirajući isred ogledala "da prikaže napredak". Predstavlja se kao bokser i bodibilder, ali zato sedne na dupe posle jedne ćuške, a misaona imenica mu je i da podigne džak cementa. Ali on i dalje ne odustaje od treninga jer "ni Roki nije im'o ništa u početku pa je uspeo".

Oktoberfest Vukajlija

   

Srpska Marakana

Rajko Mitić.

   

Srpski Najk

ACG trenerke

- U sine što imaš dobru trenerku jel najkova?
- Ne brate ovo se kod nas pravi, nemam pojma ACG piše, verovatno Novi Pazar ili tako nešto. U suštini 1200 dinara, puna kapa!

OKTOBERFEST Vukajlija 2018™

   

Srpski Mančester

Prenadrkani nadimak koji je nosio Leskovac i koji, iz nepoznatih razloga, i dalje nosi. Potekao je od nekada slavne (tako sam bar čuo) tekstilne industrije koja je tu cvetala gotovo kao i u britanskom industrijskom govnetu od grada. U srpskom Mančesteru se tekstil štancovao k'o blesav i singerice su šljakale k'o..., pa k'o singerice. Sve što je sada ostalo od toga su gomile bivših šljakera koji žive na minimalcu i bensićima i još veća gomila njihove, mahom muške dece, opterećene manjkom kinte, iscepanim tikama i hroničnim nedostatkom pičetine, jer je, po njihovim tvrdnjama, sve što vredi od riba zapalilo za Niš ili još gore, za Beograd. Mada ko zna, možda im je to samo izgovor što su večito singl. Jebiga, srpski Mančestere, bar da imaš Junajted, ali ne, tu je samo FK Dubočica za koju ni sami Leskovčani ponekad nisu sigurni u kojoj ligi nastupa. Mada okej, barem ima Roštiljijada i paprika.

Oktoberfest

   

Drvo na kamenu

Može da bude izbeglica ali ređe i oni su se povezali kao creva većinom. Čovek bez korena, bez igde ikoga sam u tihoj noći. Koren u kamen slabo ide, neće. Ide plitko, ispod površine dovoljno da drvo životari ali i najmanji povetarac ga čupa na zdravo.

- E brate je l imaš nekog molera, treba da gletujem nešto?
- Imam, zvaću ga...
- A je l imaš nekoga da prodam neki stari regal?
- Imam, zvaću ga...
- A je l imaš nekoga da mi zameni grejače na kolima, teško pal...
- Druže je l si ti rastao na kamenu?
- Pa ja sam sa Kosova brate.

   

Jedi manje mesa

Srpska terapija kod visokog krvnog pritiska.

- Opet jedeš tu šunku?
- Da, šta će mi biti?
- Pa doktori ti izmerili visok pritisak! Hoćeš da rikneš od toga?

   

Crnogorski Sen Trope

Bila jednom na obali Jadrana jedna plaža, citadela i gradić sa njom.
U blizini se našlo i jedno ostrvce ostrvce, sa autohtonim kućama, crkvom i prevlakom.
Vreme je prolazilo i život je tekao.
Neko od poluga vlasti bi posadio odmarališta za svoje radne ljude, kampove... Klase radnika i proletera tu su nalazile svoj pedalj jadranske obale, tek koliko dok ne prođe godišnji odmor.
I tako je cela ta slatka simbioza gradića i ostrva obitavala i životarila tokom socijalističke dobi dok postepeno nije počela da se migolji i juri za šakom novaca, odlazeći sve češće pod arhitektonske crteže i planove impozantnih građevina koje će se roditi ubrzo. Postala je predmet prava svojine onih koji imaju mnogo materijalnog i žude da uvećaju svoje blagostanje još malo preko.
Sve se zavrtelo. Svako ko je imao parče zemlje, gradio je stanove, kuće, apartmane i isplatilo mu se. Kapaciteti su večito na ivici popunjenosti, svake godine sve više pučanstva. Otvaraju se ustanove i preduzeća, hoteli, restorani i naravno, sve što vole mladi u Srbiji, klubovi.
Srce i duša.
Zaštitni znak.
Sinonim.
Horde omladine se izvozi svake godine na letovanje tamo i uvozi iscrpljeno, izjebano, pocrnelo ali i zadovoljno. Na čitavoj Jadranskoj obali, nema mesta gde su:
žurke luđe; gde su najlepše devojke; gde se mogu videti sve te poznate glave; gde su jahte i najveće; gde je hotelska noć skuplja; gde se voze najbrža kola; gde vinovnici žive na hlebu i vodi po danu, a uveče, ušteđevina im odlazi na piće, drogu i ulaznicu u teatar snova sa Lukasom kao protagonistom.
Mali je postao Jadran, nema nam ravnih. Nema konkurencije. Budva je na vrhu, na top hilu. A Evropa? Koga tamo ima?
''Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se''.
I tako smo se zbratimili. Jer tamo daleko ima jedno mesto koje je malo veće i malo skuplje i još je na Zapadu. Mi smo njihova filijala. Crnogorski Sen Trope. A još smo i na srpskom tj crnogorskom tj možeš da pričaš na maternjem, a i bliži smo. Svega nekih 12 sati. autobusom. I možda neće biti vode baš svako veče. Ali nema veze, naše je, najbolje je.

Oktobarfest 18

Pesmom opevana, serijom oslikana, provodom ovenčana. Budva.