Moto osobito flegmatičnih osoba gotovih da zažmure na sve moguće i nemoguće nedostatke predmeta diskusije sve dok isti zadovoljava osnovnu formu. Takvi se dele na etičare koji tu devizu koriste i na sebi, i na demagoge kojima je takav stav primenjiv samo ako gloginje treba da se omlate tuđim kurcem.
- E, brate, pozdravi društvo i evo ti za ovo što smo pili večeras a ja vodim onu malu iz ćoška kući.
- Au brate lud si do daske, pa nju nema ko iz kraja nije presavio.
- Šta me boli kurac, riba je riba.
- Pa jes' i to što kažeš, a i sifilis je sifilis.
____________________________________- Majk, maj boj, tvoja majka i ja smo razmišljali i mislimo da si dovoljno odrastao da imaš svoj automobil. Da ne davim sad preterano, imamo jedno malo iznenađenje za tebe ispred kuće, srećan rođendan sine!
- Au, ćale, ar ju kidin' mi?
- Što? Šta mu fali?
- Pa de nađe ovakav krš jebote...
- Slušaj, sine, ja sam u tvojim godinama vozio još veći krš, a da ne pominjemo da ga nisam dobio na lepe oči već sam ga sam zaradio polirajući one mesingane stubiće ispred siti hola pa me neki i danas zovu 'Hend-džab Sem'.
- Ok, ćale, nego reci ti meni kako ja u ovome da idem u školu, kad ga uparkiram pored Džejsonovog ganc ševija pomisliće da sam dovezao kupus za menzu.
- Hu kers, kola su kola.
- Maži ti onda tost džemom iz ušiju, ja sad lepo idem u svoju sobu i ne silazim dok se ne uozbiljite.
Ma verujem, što i ne bi. Naslov je budi bog s nama a ne mož ni da obuhvatiš njim zgodno sve varijante, probam 'nešto je nešto' i ne ide, probam 'to je to' i opet jok. Sve se tešim da resto i nije tako loše al opet, ako ego laže - skor ne laže.
Naslov je nekako nesretan. Ja sam dao plus, jer, verovao, ili ne, meni je upravo ovo sinoć palo na pamet da definišem nekako, ali mi se nije mozgalo kako da iskontruišem.