A jel` viđaš nekog iz osnovne?

...Двадесет тројка, враћам се са посла, сморен сам јер се данас шефовица искењала за све паре....
Неки шабан ме лупи по рамену, ја се окренух...

-Где си брате, сто година!

-Ево брате, с посла!

-И ја....А где радиш? Јеси ли завршио факс?

-Не...А зар ти као момак који студира не би требало да знаш да није пристојно студента питати о испитима?(зејебантским тоном, али би га радо одаламио што ме је подсетио на изазове у међународном маркетингу...) А радим у државној фирми, која има много дугачко име и мрзи ме да га говорим.(..скини ми с курца Шабане...,ал на леп начин)

-А ти?

-Завршио вишу пословну и радим као конобар, за двадесет сома...Него, како то необријан и чупав идеш на посао, као неки металац?

-Јеби га, нисам металац, више волим рок,а неки ми кажу да сам чак и леп овакав...И замисли, не морам да се бријем пошто немам госте као ви конобари. Неке колеге ми кажу да изгледам као Џизуз Крајст...А неки кажу као Џони Штулић....

-Ко?Ма нема везе...Него колика ти је плата, ако није тајна?

- Једно педесет сома...(не фарбам га стварно је толика...)

....Непријатна тишина....(не толико непријатна, колико досадна...Чује се дрндање аутобуског зглоба.Неки чича псује мајку возачу....И онда ортак постави неизбежно питање...

-А јел` виђаш неког из основне?

- Брате силазим, поздрављам те....