Kaže Tifa, kroz moje prazne džepove džepove vjetrovi mi prolaze a kroz cipele kiše jesenje e e e o o o. To je tih godina prolazilo kod klinki. Kad nemaš dinara u džepu sa 20 godina, to je 80-ih bilo romantično. Danas, možda se neki gimnazijalci i brucoši pale da je to kul, medjutim posle shvate surovu istinu: bez para si i glup i lud i smotan i nesposoban i jadan.
-I gde si mislio da idemo?
-Pa malo da prošetamo kroz Knez Mihajlovu pa do Kališa.
-A da pojedemo nešto, odemo na piće?
-Hehe hej curo šećeru, nemam ja za većeru, za malu votku, rakiju.
-Šta citiraš ti, jel to Mika Antić?
-Ma to ti je Tifa ft. Miligram, nebitno. Bez sprdnje nemam dinara u sebe.
-Pa kako?
-Ma ja sam student, moji ne rade, matori u invalidskoj....:razgovor prekida zvonjava telefona:
"i onda si se ti pojavio, kao da si magijaaaa"-Halo.
-E maco, šta radiš?
-Ništa. Šta hoćeš?
-Zavaljao sam neke sonije i tablete, dobar sam 500 evra, mislio sam da odemo na neku večericu, vino, pa do mene malo?
-Zaboravio si šta si uradio.
-Ma ajde mici, poneli su me muški nagoni, imala je predobro dupe. Ma znaš da tebe tvoj Mile voli, a da mi taj seks nije ništa značio. Ajdeee
-Dobro. Pokupi me kod Tašmajdana.
-Važi, sunce. Ljubim.-Ko te to zvao?
-Bivši dečko. Ćao poz čujemo se. Ustvari ne čujemo se više.
-...-Halo mama, tata?
-E sine, ja sam, reci?
-Ma loše mi je, pravite me ponovo. Čuješ?
Nije to Tifa i Bijelo Dugme, nego onaj iz Prljavog Kazališta, što tripuje da je Bono :)