Devojka koja isključivo pada na šankere i konobare. To okolini dođe kao neki morbidni fetiš koji nikada neće nestati, jer pripadnica ovog soja ima na lopatu hvatati, a nosiocima tog epiteta je to svakodnevno. Užitak stvara hronične i avanturistički nastrojene ajnceruše, tj. one koje se vezuju za jedno mesto i sve blagodeti istog i one koje se kače iz radoznalosti za sve moguće tipove.
Monomaničnost za konobarima izaziva kontaraverzne, ambivalentne postupke totalne lakoće i otvorenosti pred talasom mangupa sa ajncerom i spremnost momentalnog dizanja nogu u vazduh ili zahvata na šanku, tu se na stil ne obraća pažnja, ali zato sa druge strane neosvojivost, totalna u rangu sa Fort Noksom.
Međutim, treba naglasiti da se ajnceruše neće trajno vezati za svoj ideal, nego će uvek tražiti poslednju šansu, jer su obično u prolaznim godinam, mada, ima ih raznih i svuda.
A: Eeee, gde si ti sto godina? Šta se radi?
B: Evo ništa, krenula tu do ''Dva pevca''. Kako si ti, što si se prolepšala. Kako ljubav?
A: Nije loše, još uvek sam sa Markom. Ma cveta, kao. Otkud ti ideš u '' Dva pevca''?
B: Ma tu mi radi dečko, skoro sam ga upoznala... tako znaš mene.
A: Znam i dalje juriš neke konobare i šankere, daj malo se prepusti drugim vrednostim. Pa kakav je?
B: Super i da znaš grešiš, znaš li koliki ajncer ima, tako da sam zadovoljna.
