Akcijanje

Adrenalinska sporstka disciplina, skoro plemenita kao boks i sva druga makljanja. U igri učestvuju , uglavnom, dve ekipe. Nema starosnog ograničenja, mada je retko igraju stariji građani. Broj igrača po ekipi nije stalan i može varirati od jednog (ako je takmičar Ludak ili nešto sl. ili ako je u pitanju neki nesrećnik koji je nešto nekom skrivio ) do nekoliko desetina i , u ekstremnim situacijama, i do nekoliko stotina, hiljada. Vrlo često, gotovo uvek, ekipe nemaju podjednak broj igrača. Takmičari najčešće koriste razna pomagala kao što su: štangla, baklja, taraba, palica... - sve u svrhu pobede. Neki od njih preferiraju i nož, ali, uglavnom, ta sprava nije po politici ekipe, ako se radi o ekipi kojoj nije cilj oduzimanje života protivniku. Meč počinje na onom mestu koje odabere ekipa koja napada - štek, zaseda. Drugi tim obično ne može da predvidi neposredni napad, ali, ako se radi o navijačima ili o krvnoj osveti, može ga očekivati. Postoji više disciplina akcijanja, a najraširenija je "Capture the flag" - omiljena navijačka( hool, ne ultras ) aktivnost gde je cilj napasti protivničku navijačku grupu i oduzeti joj zastavu (one se nose samo kad je utakmica ) . Ova disciplina je raširena i u multietničkim gradovima( Kosovska Mitrovica, Mostar, Skoplje, Mogadiš... ) gde akcijanje ima nacionalni, verski ili rasni karakter. Ukoliko se radi o navijačkoj zastavi, ona će biti spaljena na sledećoj utakmici protiv tima čijim je navijačima oduzeta zastava. Državne zastave se pale na mitinzima i utakmicama reprezentacije. U svakoj disciplini, ali ne i u svakoj "utakmici", akcijanje se prekida intervencijom policije, koja je vrlo često SAMO posmatrač ovog odmeravanja snaga.